| Carina | Carinska tarifa | Carinski prekršaji | Devizno poslovanje |
| Spoljnotrgovinsko poslovanje | PDV | Akcize | Granične kontrole |
| Transport | Direktne investicije | Makroekonomska statistika | Savetovanja |
Carinski prekršaji
POJAM CARINSKIH PREKRŠAJA
Carinski prekršaji su propisani u desetom delu Carinskog zakona - Povreda carinskih propisa - Glava I, u članu 291. kao radnje ili propusti koji su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega, kada je to određeno Carinskim zakonom i kao takvi podležu kažnjavanju.
Prekršajne odredbe propisane su članovima od 292. do 295. Carinskog zakona.
U “Sluzbeni glasnik Republike Srbije” broj 029 od 23.03.2015. godine, sa početkom primene od 31.03.2015. godine, izvršene su određen izmene i dopune koje se odnose na prekršaje, postupanje u prekršajnom postupku, a u cilju usaglašavanja sa Zakonom o prekršajima Republike Srbije (“Sluzbeni glasnik Republike Srbije" broj 065/013)
Imajući u vidu da su prekršaji u većini slučajeva opšteg karaktera, konkretizacija radnje izvršenja prekršaja se ostvaruje normama iz Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (“Sluzbeni glasnik Republike Srbije" 93/10) koja je izmenjena i dopunjena u najvećem delu se odnosi na postupak elektronskog podnošenja deklaracija i mogućnost primene međunarodnih konvencija vezanih za postupak nacionalnog i međunarodnog tranzita. Izmene i dopune objavljene su u “Sluzbeni glasnik Republike Srbije" broj 145/14; ili pak uredbama vezanim za konkretno postupanje sa robom primera radi Uredbom o uvozu motornih vozila, pravilnicima i odlukama.
NADLEŽNOST ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA ZA CARINSKE PREKRŠAJE
Nadležnost za vođenje prekršajnog postupka za carinske prekršaje propisana je Zakonom o prekršajima Republike Srbije , u članu 100. kojim se propisuje da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudova.
Opšte je pravilo da postupak vodi sud na čijem području je prekršaj izvršen, a što se po pravilu ne poklapa sa mesnom nadležnošću bivših Komisija za prekršaje, s obzirom da su Komisije formirane prema sedištu carinarnice i po pravilu obuhvata mesnu nadležnost više prekršajnih sudova.
Prelaznim i zavšnim odredbama Zakona o prekršajima propisano je u članu 340. da će prekršajne posupke započete pre počeka primene Zakona (1.03.2014. godine) okončati organi koji su bili nadležne prema odredbama ranije važećeg Zakona.
Kako je Zakonom o prekršajima propisano, da se za prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, prema odrebi člana l68.ovog zakona izdaje prekršajni nalog, to su izmenama i dopunama Carinskog zakona za prekršaje iz člana 295. Carinskog zakona propisane fiksne kazne tako da je carinski organ nadležan za izdavanje prekršajnog naloga za prekršaje iz članova 295 i 296. Carinskog zakona.
POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Prekršajni postupak pokreće se pred sudom na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka podnetog od strane ovlašćenog podnosioca zahteva u smislu člana 167. stav 1 tačka 1 . Zakona o prekršajima (u daljem tekstu ZOP), kao i na osnovu izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka je formalni akt koji mora da ispunjava sve uslove propisane članom 181. Zakona o prekršajima. Posebno je bitno u zahtevu navesti vreme mesto i način izvršenja prekršaja, te dati pravilan činjenični opis radnje, okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi. U zahtevu se navodi propis koji treba primeniti, predlažu se dokazi koje treba izvesti. Za razliku od ranije važećeg zakona potrebno je navesti i podatak da li se povodom istog događaja vodi krivični postupak kako ne bi došlo do dvostrukog kažnjavanja.
Ukoliko zahtev ne sadrži sve propisane elemente ili nije podnet u dovoljnom broju primeraka, sud će zatražiti od podnosioca da ga u određenom roku dopuni. Ovaj rok ne može biti duži od 15 dana. U slučaju da se ne postupi po nalogu suda zahtev će biti odbačen.
Kada sud ili organ uprave prime zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ispitaće uslove za pokretanje postupka i odlučiti o daljem toku postupka.
Odredbom člana 182. Zakona o prekršajima, propisano je u kojim slučajevima će sud zahtev odbaciti rešenjem (radnja nije propisana kao prekršaj, kada sud ili organ uprave nisu nadležni za vođenje prekršajnog postupka i dr.)
Ako sud ili organ uprave zahtev ne odbace, sud će doneti rešenje o pokretanju prekršajnog postupak.
SPECIFIČNOSTI CARINSKO PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Polazeći od pojma carinskih prekršaja - definicije iz člana 291. Carinskog zakona te činjenice šta podrazumeva pod carinskim propisima, a to su:
- Carinski zakon i propisi doneti na osnovu njega
- Zakon o carinskoj tarifi i propisi doneti radi njegovog sprovođenja
- međunarodni sporazumi i propisi doneti radi njihovog sprovođenja
kao i činjenice da su ciljevi Carinskog zakona definisani u članu 2. Carinskog zakona: zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije; bezbednost i zaštita ljudi i životne sredine; zaštita Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine kao i olakšanje međunarodne trgovine, prva specifičnost carinskih prekršaja ogleda se u visini propisanih kazni. Naime za prekršaje iz člana 292. propisana je kazna u rasponu od jednostruke do četvorostruke vrednosti robe, za prekršaje iz člana 293. u rasponu od jednostrukog do četvorostrukog iznosa uskraćenih dažbina. Za prekršaje iz člana 294.propisane su kazne u rasponu od 50.000,00 dinara do 1.500.000 dinara odnosno za prekršaje iz člana 295. Carinskog zakona,propisana je fiksna kazna u iznosu od 100.000 dinara ukoliko prekršaj učini pravno lice, 50.000 dinara ukoliko prekršaj učini preduzetnik odnosno 10.000 dinara kada prekršaj učini fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu.
Specifičnost carinskih prekršaja ogleda se i kroz odredbu o odgovornosti drugih lica. Naime odredbom člana 297. propisano je da lice koje kupuje, prodaje, rasprodaje, prima kao poklon, sakriva, preuzima radi smeštaja u odgovarajući smeštani prostor ili prevozi, čuva, koristi ili po bilo kom osnovu stiče robu za koju zna ili je imajući u vidu date okolnosti morao znati da su predmet prekršaja iz člana 292 do 295. Carinskog zakona, kazniće se istom kaznom koja je predviđena za počinioca prekršaja.
Izmenjenim Carinskim zakonom odredbom člana 296. propisane su kazne u fiksnom iznosu ukoliko se učini prekršaj iz člana 294. i 295. , a vrednost robe ne prelazi protivvrednost od 1.000 evra, i to za pravno lice u visini od 40.000 dinara; za preduzetnika u isini od 20.000,00 dinara te za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 10.000 dinara.
Kada su u pitanju carinski prekršaji jedna od specifčnosti se ogleda i kroz zaštitne mere oduzimanja robe i prevoznih sredstava koje se izriču pored novčane kazne za prekršaje iz člana 292. i 293. Carinskog zakona, a propisane su članom 298. odnoso 299. kada je u pitanju prevozno sredstvo kojim prevožena roba sa kojom je izvršen prekršaj iz člana 292. Carinskog zakona.
Rokovi zastare za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka propisani Carinskim zakonom u članu 305. da se postupak može pokrenuti u roku od tri godine od dana činjenja prekršaja (relativna zastara) kao i da se postupak može voditi do isteka roka od šest godina od dana činjenja prekršaja (apsolutna zastarelost) su duži od rokova propisanih ZOP-om. Isti rokovi propisani su I za izdavanje prekršajnog naloga
SADRŽINA ZAHTEVA I DOKAZI U PREKRŠAJNOM POSTUPKU
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupak je formalin akt čija sadržina je propisana članom 181. a pre svega mora sadržati sva bitna obeležja prekršaja (vreme, mesto i način izvršenja prekršaja), a iz činjeničnog opisa radnje, treba da prizađe obeležje prekršaja.
Prilikom podnošenja zahteva ovlašćeni podnosilac prilaže sve pribavljene dokaze, najčešće prijavu za pokretanje prekršajnog postupka, carinska dokumenta, zapisnike ovlašćenih službenih lica o kontroli, transportna dokumenta i slično. Sama činjenica da se uvidom u priloženu dokumentaciju nedvosmisleno može zaključiti da je došlo do povrede Zakona, nije dovoljna obzirom da je nužno konkretnu povredu navesti u zahtevu, a ovo imajući u vidu da je sud vezan subjektivnim i objektivnim identitetom zahteva što znači da se zahtev može odnositi samo na konkretno lice i samo na prekršaj koji je predmet podnetog zahteva.
CARINSKI PREKRŠAJI
Carinski prekršaji sa zaštitnom merom oduzimanja robe
Odredbom člana 292. Carinskog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od jednostruke do četvorostruke vrednosti robe koja je predmet prekršaja, kazniti lice:
- Ako unosi ili iznosi robu van graničnog prelaza ili u vreme kada granični prelaz nije otvoren za promet;unosi ili iznosi skrivenu robu prekro graničnog prelaza(član 58)
Iz teksta navedene odredbe nedvosmisleno prizilazi da ovaj prekršaj čini lice koje:
- unosi ili iznosi robu van graničnog prelaza
- unosi ili iznosi robu u vreme kada granični prelaz nije otvoren
- unosi ili iznosi skrivenu robu preko graničnog prelaza.
Navedene protivpravne situacije prizilaze iz materijalne odredbe člana 58. Carinskog zakona kojim je propisano da se u carinsko područje Republike Srbije roba može unositi isključivo preko graničnog prelaza i u vreme kada je isti otvoren.
Kada je u pitanju unos ili iznos robe koja se tretira kao skrivena neophodno je u zahtevu navesti mesto otkrivanja prekršaja, koje svakako ne može biti mesto gde se uobičajeno smešta prtljag (kofer, gepek vozila) već primera radi, tapacirung vozila, prostor gde se drži rezervni točak, duplo dno , posebni prostori naknadno sačinjeni za prenos robe i dr.
2. izuzme robu ispod carinskog nadzora, čime se izbegava carinska kontrola (čl.62,72,108,123,131)
Sva roba koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije stavlja se pod carinski nadzor od momenta njenog unosa i carinski organ je ovlašćen da izvrši njenu kontrolu. Roba ostaje pod carinskim nadzorom dok se njen status ne utvrdi, a u slučaju strane robe sve dok se njen status ne promeni. Roba se ne može premeštati s mesta gde je prvobitno stavljena, bez odobrenja carinskog organa. Roba koja je carinjena uz primenu carinskih povlastica, carinjena po sniženim stopama zbog svoje upotrebe u određene svrhe, mora se koristiti u skladu sa odobrenjem i smatra se da se ista nalazi pod carinskim nadzorom. Roba u odobrenom postupku tranzita takođe se smatra robom pod carinskim nadzorom, kao i roba u odobrenom postupku skladištenja.
Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom za svaki odobreni postupak detaljno se razrađuju postupanja s robom, te ukoliko se lice ponaša suprotno propisanom načinu postupanja s robom čini navedeni prekršaj.
3. ne prijavi robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije ili ne dopremi robu carinskom organu (čl.63 i 65);
Navedeni prekršaj sadrži dva oblika protivpravnosti :
- neprijavu robe koju unosi u carinsko područje, koja se temelji na obavezi iz člana 63. Carinskog zakona da se sva roba koja se unosi u carinsko područje mora prijaviti i bez odlaganja prevsti putem ,na način i u roku koji odredi carinski organ;
- nedopremanje robe carinskom organu, što je u suprotnosti sa članom 65. Carinskog zakona kojim je propisano da robu koja se unosi u carinsko područje RS ,carinarnici doprema lice koje je unelo robu u carinsko područje ili lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz robe pošto je ona uneta u carinsko područje.
4.u deklaraciji, ne prikaže svu robu koja podleže carinskom postupku (čl.84);
Roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak. Prilikom konkretizaciji činjeničnog opisa radnje neophodno je navesti za koji postupak je roba bila deklarisana, kroz konkretizaciju specifičnosti konkretnog postupka, uz bliže propisivanje uslova za konkretni postupak propisanih Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom.
5.ne prijavi robu koju iz slobodne zone ili slobodnog skladišta unosi u ostali deo carinskog područja Republike Srbije (član 203.).
Odredbom člana 203. Carinskog zakona propisan je postupak sa robom koja je pre napuštanja slobodne zone bila smeštena po istoj te utvrđivanje carinske vrednosti i obračuna carinskog duga u zavisnosti na koji način je postupano sa istom u slobodnoj zoni. Prilikom podnošenja zahteva činjeničnim opisom radnje konkretizuje se o kojoj robi je reč, u kom postupku se nalazila uz primenu propisa koji bliže propisuju postupanje sa robom Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom.
Odredbom člana 293. Carinskog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa carinskih dažbina za robu koja je predmet prekršaja kazniti lici ako :
1) iznošenjem netačnih ili neistinitih podataka ili na bilo koji drugi način navođenjem carinskog organa na pogrešan zaključak, stekne ili pokuša da stekne plaćanje dažbina u manjem iznosu, preferencijalni tarifni tretman,oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, olakšicu u plaćanju uvoznih i drugih naknada, plaćanje smanjenog iznosa, povraćaj ili otpust od plaćanja uvoznih dažbina ili bilo koju drugu olakšicu (čl.23,30, 31,84,87, 104, 112, 113, 150, 152,169,172,177,.do 180,249 i 252);
Iz upućujućih normi Carinskog zakona jasno se vidi da se navedeni prekršaj kao opšti prekršaj odnosi kako na opšte carinske postupke tako i na posebne carinske postupke, kao i da se iz alternativnog nabrajanja rdnji izvršenja odnosi na protiv pravne radnje koje u osnovi sadrže nameru izvršioca da iznošenjem netačnih i neistinitih podataka naede carinski organ da odobri neki od odobrenih podataka koji za posledicu ima manje plaćanje carinskih dažbina, oslobođenje od plaćanja carinskih dažbina, olakšicu u plaćanju carinskih dažbina ili drugih naknada, povraćaj ili otpust od plaćanja carinskog duga ili bilo koju olakšicu. Prilikom preciziranja radnje izvršenja prekršaja odnosno činjeničnog opisa nužno je precizirati konkretnu radnju kao i navesti propis iz Uredbe iliodgovarajuće Odluke, odnosno Pravilnika koja konkretizuje odobreni postupak, kao i pribaviti odgovarajuće dokaze da je lice postupajući na protivpravni način imalo konkretnu nameru primera radi da za robu obezbedi preferencijalni status, oslobođenje od plaćanja carinskog duga i dr.
2) suprotno zakonskim odredbama, izvrši prenos robe trećem licu, robu preda trećem licu na korišćenje, iznajmi ili je na drugi način koristi za za druge svrhe osim onih za koje je ta roba dobila olakšicu za plaćanje uvoznih i drugih dažbina, tj.za koju je odobrena olakšica da kao zalogu najam, ili kao obezbeđenje od plaćanja dažbina pre izmirenja uvoznih dažbina u punom iznosu(čl.220)
Navedenom odredbom sankcioniše se postupanja lica koja su ostvarila kod carinskog organa olakšicu kod plaćanja carinskih i drugih dažbina ili oslobođenje od plaćanja carinskog duga ukoliko robu za koju su ostvarili ove povlastice otuđe ili koriste suprotno razlozima ili ciljevima oslobođenja odnosno korišćenja olakšice. Prilikom preciziranja činjeničnog opisa radnje mora se navesti tačno određeno alternativno navedeno postupanje kao i dokaz kojim se to dokazuje. Ukoliko se utvrdi kom licu je roba data odnosno ustupljena protiv tog lica takođe treba podneti istovremeni zahtev zbog izvršenja prekršaj iz člana 296. Carinskog zakona.
Ukoliko navedeni prekršaj izvrši pravno lice propisana je sankcija u stavu 2.za odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 15.000 dinara do 150.000 dinara.
Kako je za napred navedene prekršaje pored izricanja novčane kazne propisana i zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja odredbom člana 298. Carinskog zakona to je vođenje postupka u isključivoj nadležnosti prekršajno suda.
PREKRŠAJI ZA KOJE JE PROPISANA SAMO NOVČANA KAZNA
Carinskim zakonom propisani su prekšaji u članu 294.stav 1 tačka 1 do 19. Carinskog zakona za koje je propisana kazna u rasponu od 50.000 dinara do 1.500.000 dinara za pravno lice, odnosno u stavu rasponu od 10.000 dinara do 300.000 za preduzetnika te za fizčko lice i odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 10.000 dinara do 100.000 dinara
Navedenim prekršajnim odredbama propisano je kažnjavanje za lice koje svojim činjenjem ili propuštanjem da učini određenu radnju vezanu za deklaisanje robe, propustiam u postupku prevoza ili dopreme robe, odnosno nepoštovanjem neke od odredaba vezanih za postupak sa ekonomskim dejstvom čini neku radnju koje su propisane kao carinski prekšaji. Pojedine od inkriminisanih radnji u sebi sadrže više oblika protivpravnosti o čemu će biti posebno reči pri analizi ovih prekršaja.
Prekršajnim odredbama propisanim članom 295 stav 1.tačka 1 do 13. Carinskog zakona za koje je propisana kazna u fiksnom iznosu, inkriminisane su najčešće neurednost u carniskom postupanju kao i nepoštovanje prihvaćenih obaveza. O navedenim radnjama biće posebno reči.
NOVINE U ZAKONU O PREKRŠAJIMA SA ASPEKTA CARINSKO PREKRŠAJNE ODGOVORNSTI
Sa aspekta carinsko prekršajne odovornosti početkom primene Zakona o prekršajima Republike Srbije 1.03.2014. godine, došlo je do niza promena.
Promene se pre svega ogledaju u
- uvođenju načela dokazivanja
- promeni nadležnosti za vođenje prekršajnog postupka
- uvođenju novih instituta uz propisivanje postupaka vezanih za ove institute
- načinu dostave pismena u prekršajnom postupku
- postupku izršenja , uvođenju jedinstvenih registara prekršajnih sankcija i neplaćenih kazni
- obavezi usaglašavanja Carinskog zakona sa Zakonom o prekršajima
NAČELO DOKAZIVANJA- član 89. Zakona o prekršajima
Ovim načelom propisano je da sud sudi isključivo na osnovu dokaza. Teret dokazivanja je na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, sud će po službenoj dužnosti pribaviti dokaz samo u slučaju kada okivljeni nije u moućnosti da pribavi predloženi dokaz.
NADLEŽNOST ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Prema odredbi člana 100. ZOPa za vođenje prvostepenog prekršajnog postupka isključivo je nadležan mesno nadležni prekršajni sud koji pokreće postupak na osnovu izdatog prekršajnog naloga organa uprave odnosno podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
To znači da za razliku od ranije važećeg Zakona o prekršajima sve postupke pokreće i vodi prekršajni sud, a da su organi uprave ovlašćeni isključivo da izdavanje prekršajnog naloga pod propisanim uslovima. Ranija podela na prekršaje za koje je pored novčane kazne propisana i zaštitna mera. član 292 i 293. Carinskog zakona u kom slučaju su za vođenje prekršajnog postupka bili nadležni prekršajni sudovi, odnosno za prekršaje iz člana 294 i 295. Carinskog zakona Komisije za prekršaje, više nije prisutna u pogledu određivanja nadežnosti za vođenje postupka.
Prekršajni apelacioni sud je isključio nadležan za odlučivanje o žalbama kako na rešenja organa uprave tako i protiv prvostepenih presuda. Prema ranije važećem Zakonu za odlučivanje o žalbama potiv Komisije za prekršaje bilo je nadležno tročlano veće prostepenog suda.
NOVI INSTITUTI U ZAKONU O PREKRŠAJIMA
Kao što je napred navedeno organi uprave su ovlašćeni da ukoliko u toku kontrole uoče određene nepravilnosti, da izreknu kaznu tako što će izdati prekršajni nalog.
Uslov za uzdavnje prekršajno naloga je da je za određene prekršaje propisana novčana kazna u fiksnom iznosu u skladu sa članom 38. Zakona o prekršajima.
Prednost ovog instituta se ogleda u činjenici da ukoliko se kažnjeni saglasi da je učinio prekršaj, plaćanjem polovine kazne u roku od 8 dana0 od dana prijema prekršajnog naloga, biva oslobođen plaćanja druge polovine izrečene kazne.
Ukoliko lice nije saglasno da je odgovorno za prekršaj ovlašćeno je da u navedenom roku podnese zahtev prekršajnom sudu na čijoj teritoriji je izdat prekršajni nalog predlog za sudsko odlučivanje tako što sudu podnosi original izdatog naloga uz prilaganje odgovarajučih dokaza. Izdavalac prekršajnog naloga dužan je da sudu dostavi sve spise sa dokazima u vezi sa izdatim nalogom u kom slučaju prekršajni nalog postaje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka na osnovu koga sud pokreće i vodi prekršajni postupak. Postupanje po nalogu i vođenje postupka pred sudom propisano je odredbama članova od 168-178 Zakona o prekršajima.
Ukoliko lice ne plati kaznu u roku od 8 dana, a nije se obratilo ni zahtevom za sudsko odlučivanje nakon isteka roka, nalog se smatra konačnim i dostavlja prekršajnom sudu, radi zamene novčane kazne u kaznu zatvora, odnosno prinudno izvršenje kao i upis u Jedinsteni registar izrečenih sankcija i Jedinstveni registar neplaćenih kazni.
Kako su sada važećim izmenjenim Carinskim zakonom novčane propisane u fiksnom iznosu za prekršaje iz člana 295. i 296. Carinskog zakona to su se stekli uslovi za izdavanje prekršajnih naloga od strane carinskih organa .
SPORAZUM O PRIZNANJU PREKRŠAJA
U ranije važećem Zakonu o prekršajima, navedeni institut uveden je prilikom izmena i dopuna istog iz 2009. godine („Sl. glasnik RS“ broj 111/09) kao institut sporazuma o priznanju krivice po ugledu na sličan institut iz Zakonika o krivičnom postupku.
Novim Zakonom u glavi XXVI dobija novi naziv SPORAZUM O PRIZNANJU PREKRŠAJA. Ovim institutom omogućeno je prekršiocu da sa podnosiocem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, sklopi sporazum o priznanju prekršaja u skladu sa odredbama članova 233. i 234. Zakona. Za razliku od ranije važećeg zakona, sporazum se može sklopiti do donošenja prvostepene presude.
Postupak odlučivnja o sporazumu od strane suda propisan je odredbama članova 235. i 236. Zakonu o prekršajima.
Suština ovog instituta je da se postigne veća efikasnost u donošenju odluka, kao i da se smanje troškovi postupka. Ovo iz razloga što sporazum predstavlja saglasnost volja prekršioca i podnosioca zahteva koji se sporazumevaju o vrsti prekršaja, visini sankcije, troškovima postupka, kao i izjavi o odricanju stranke i njegovog branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju prekršaja.
Ukoliko sporzum bude prihvaćen rešenjem suda, nakon pravosnažnosti istog , sud u skladu sa odredbom člana 238. Zakona o prekršajima donosi presudu o usvajanju sporazuma o priznanju prekršaja. Presuda sadrži sve elemente redovne presude propisane članom 251. Zakona o prekršajima i dostavlja se svim licima u skladu sa članom 256. istog zakona.
DOSTAVA PISMENA U PREKRŠAJNOM POSTUPKU
Obzirom da je neuspešna dostava predstavljala jedan od najčešćih i najvećih problema prekršajnog postupka, ovim zakonom se uvodi mogućnost da se pismena pored pošte i ovlašćenih dostavljača može izvršiti i elektronskim putem.
Odredbom člana 157. Zakona o prekršajima uvedena je mogućnost izuzetka od ličnog dostavljanja okrivljenom i svedoku, tako što se svedok može pozvati preko okrivljenog koji je predložio njegovo saslušanje, a samo u slučaju da je to nemoguće svedoka će pozvati sud. Navedena mogućnost uvedena je u skladu sa dokaznim načelom iz člana 89. i odredbama o izvođenju dokaza iz člana 209. stav 2. Zakona o prekršajima.
Odredbom člana 158. Zakona o prekršajima uvodi se mogućnost da se dostava može vršiti pored adrese na kojoj je lice prijavljeno i na adresu koje je ovo lice saopštilo nadležnom organu prilikom otkrivanja prekršaja, budući da se često u praksi dešava da lice faktički ne živi na adresi na kojoj je prijavljeno.
Propisima je razdvojen propisani postupak prilikom dostave na adresi stana od postupka dostave na radnom mestu. Takođe je propisano, dostavljanje u slučaju da dostavljač ostavi obaveštenje da lice kome je pismeno upućeno treba da ga preuzme u roku ne dužem od 30 dana u sudu koji je pismeno uputio. Nepreuzimanjem pismena isto se ističe na oglasnoj tabli u kom slučaju se smatra dostavljanje izvršenim. Propisan je postupak dostavljanja brniocu okrivljenog ukoliko ga ima u kom slučaju se pismeno dostavlja samo braniocu. U slučaju dostavljanja državnim organoma, pravnim licima ili preduzetnicima dostavljanje se smatra izvršenim predajom bilo kom zaposlenom koji se zatekne u prostorijama primaoca.
Postupak isticicanja pismenog na oglasnoj tabli posebno je regulisan odredbom člana 165. Zakona o prekršajima.
POSTUPAK IZVRŠENJA SUDSKIH ODLUKA
Postupak izvršenja posebno prinudnog izvršenja izrečenih novčanih kazni pretpeo je znatne izmene u odnosu na ranije važeći zakon. Naime, po odredbama ovog zakona, po isteku roka za dobrovoljno plaćanje sud donosi rešenje o izvršenju, kojim određuje ko će i na koji način sprovesti izvršenje neplaćene kazne odnosno prinudno naplatiti drugi dosuđeni novčani iznos. To znači da sud u svakom konkretnom slučaju ceneći razloge celishodnosti i efikasnosti rešenjem o izvršenju određuje da li će novčanu kaznu naplatiti prinudnim putem ili je zameniti kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, pod uslovima iz člana 41. Zakona o prekršajima.
U svrhu efikasnijeg izvršenja novčanih sankcija propisano je da se priloikom saslušanja okrivljenog na zapisniku uzimaju podaci o imovnom stanju, broju dinarskog i deviznog računa, a u slučaju davanja netačnih podataka propisana je kazna u visini od 50.000 dinara.
Detaljno su razrađeni svi postupci u vezi sa izvršenjem odluka , odredbama članova od 307- 323. Zakona o prekršajima.
JEDINSTVENI REGISTRI
Ovim Zakonom ustanovljena su dva jedinstvena registra, kao elektronske baze podataka o okrivljeniim i izrečenim prekršajnim sankcijama .
Registar sankcija je jedinstvena evidencije izrečenih prekršajnih sankcija. Regulisan je odredbama članova 331.do 336. Zakona. Usklađen je sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti u smislu formiranja registra, o tome ko je rukovalac podataka u registru, ko obrađuje podatke, koja je svrha registra, ko ima prava pristupa podacima iz registra, na koji način se podaci mogu koristiti, vreme čuvanja podataka kao i druge potrebne odredbe.
Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa oformljen je u svrhu efikasne naplate novčanih kazni, troškova postupka i drugih novčanih iznosa dosuđenih po osnovu naknade štete, imovinsko pravnih zahteva i oduzimanja imovinske koristi. Predstavlja centralizovanu elektronsku bazu podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u registar u sladu sa članom 332. Zakona o prekršajima. Odredbom člana 334. Zakona o prekršajima propisan je postupak brisanja podataka, dok je pristup podacima regulisan članom 335. istog Zakona.
Posledice upisa u registar novčanih kazni regulisane su članom 336. Zakona o prekršajima kojima se kažnjenom licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće dozvoliti, izdavanje uverenja i dozvola iz nadležnosti organa uprave, osim onih koje se odnose na lični status; povraćaj oduzetih ličnih dokumenata koja su oduzeta po osnovu člana 199. ovog zakona; registracija, odnosno promena registracije pravnog lica ili registracija preduzetničke delatnosti koje podrazumevaju promenu PIB.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Odredbom člana 339. propisana je obaveza da se propisi o prekršajima koji nisu u skladu sa ovim zakonom usklade do dana početka primene Zakona o prekršajima (1.03.2014.)
Članom 340.Zakona, propisano je da će se prekršajni postupci započeti do dana početka primene okončati po odredbama Zakona o prekršajima („SLl. Glasnik RS br. 101/05,116/08 i 111/09).
Za odlučivanje o žalbama na rešenja organa uprave početkom primene zakona nadležan je Prekršajni apelacioni sud.
ZAKON O PREKRŠAJIMA OBJAVLJEN JE U „Sl. glasniku RS“ broj 65/13"
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNANAMA CARINSKOG ZAKONA
„Službeni glasnik Republike Srbije" broj 29 od 23.03.2015.godine
Primenjuje se od 31.03.2015. godine
IZMENE KAZNENIH ODREDABA
U dosada važećem Carinskom zakonu kazne su bile propisane u istom rasponu nezavisno od statusa lica koje je izvršilo prekršaj. Usklađivanjem Carinskog zakona sa Zakonom o prekršajima RS , kazne se određuju u zavisnosti od statusa lica.
Član 292. stav 1. umesto reči „lice“ – „pravno lice , preduzetnik i fizičko lice"
U stavu 2. navedenog člana propisane su kazne za odgovorno lice u rasponu od 15.000 dinara do 150.000 dinara ( u ranije važećm zakonu od 5000 din. do 15.000 dinara)
Član 293 stav 1. umesto reči lice - pravno lice, preduzetnik i fizičko lice
U stavu 2. kazna za odgovorno lice u rasponu od 15.000 do 150.000 dinara (u ranije važećem zakonu 5.000 do 15.000 dinara)
Član 294 u stavu 1. kazna u rasponu od 50.000 dinara do 1.500.000 dinara za pravno lice
- stav2. Kazna za preduzetnika u rasponu od 10.000 dinara do 300.000 dinara
- stav 3. Kazna za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu od 10.000 do 100.000 dinara
U članu 294. stav 1. brisana je tačka 12. (nepredaja robe) ista je sada definisana kao tačka 7a u članu 295. – propisana fikasna kazna I glasi : "NE ZAVRŠI TRANZITNI POSTUPAK I NE PREDA ROBU CARINSKOM ORGANU ODREDIŠTA U NEIZMENJENOM OBLIKU ILI NE PREDA ROBU U ZA TO PROPISANOM ROKU ,ILI NE POŠTUJE OSTALE MERE KOJE PREDUZME CARINSKI ORGAN DA BI OBEZBEDIO IDENTITET ROBE (čl.119 i 121)"
Član 295. KAZNA PROPISANA U FIKSNOM IZNOSU OD 100.000 DINARA za pravno lice
- stav 2. Kazna u iznosu od 50.000 dinara ZA PREDUZETNIKA
- stav 3. Kazna u iznosu od 10.000 dinara ZA FIZIČKO LICE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU
Posle tačke 7.dodata tačka 7a (bivša tačka 12. iz člana 294)
NAKON OVIH IZMENA ZA NAVEDENE PREKRŠAJE SE IZDAJE PREKRŠAJNI NALOG
Član 296. Potpuno promenjen i glasi:
„Novčanom kaznom u iznosu od 40.000 dinara kazniće se pravno lice ,koje izvrši prekršaj iz člana 294. i 295. Ovog zakona pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi iznos od 1000 evra,u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. Ovog zakona.
Novčanom kaznom od 20.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara kazniće se fizičko lice i odgovorno lice koje izvrši prekršaj iz člana 294. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi iznos od 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54.ovog zakona.“
ZA OVAJ PREKRŠAJ IZDAJE SE PREKRŠAJNI NALOG U SKLADU SA ZAKONOM O PREKRŠAJIMA
Napomena: -PLAĆANJEM POLOVINE IZREČENE KAZNE PO PREKRŠAJNOM NALOGU KAŽNjENI SE OSLOBOĐA PLAĆANJA DRUGE POLOVINE IZREČENE KAZNE
ZA PREKRŠAJ IZVRŠEN OD STRANE PRAVNOG LICA IZDAJU SE DVA NALOGA –jedan P.L. drugi odgovornom licu u pravnom licu.U PREKRŠAJNI NALOG SE UPISUJE DA JE IZDAT I DRUGI NALOG.
Sva pravila su odštampana na poleđini obrasca prekršajnog naloga.
ČLAN 297.„ODGOVORNOST DRUGOG LICA“ glasi:
„Pravno lice, preduzetnik,fizičko i odgovorno lice u pravnom licu koje kupuje, prodaje, rasprodaje, prima kao poklon, sakriva, preuzima radi smeštaja u odgovarajući smeštajni prostor ili prevozi, čuva, koristi ili po bilo kom osnovu stiče robu, za koju zna ili za koju je imajući u vidu date oklnosti morao znati da je predmet prekršaja iz člana 292. do 295.ovog zakona, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za taj prekršaj.“
U ČLANU 303. Carinskog zakona propisan je HITNOST postupanja za lica čije je boravište van carinskog područja Republike Srbije, ukoliko su ispunjeni svi uslovi za izdavanje prekršajnog naloga, prekršajni nalog se mora izdati u roku od 48 sati.
Copyright © 2025, Commercium
Designed by: 
Built by: M.G.soft
Built by: M.G.soft
