Spoljnotrgovinsko poslovanje

• Učesnici
• Trgovina robom i uslugama
• NVO
• Roba dvostruke namene
• Prepoznavanje i identifikacija robe
• Kada je zabranjen izvoz kontrolisane robe
• Damping

Dokumenti i korisni linkovi

Spoljnotrgovinsko poslovanje

Društveno-politička i ekonomska kretanja u svetu, praćena dostignućima savremene nauke i tehnike, menjaju uslove i način trgovine i uspostavljaju razloge za kontrolu pojedinih roba i usluga. Spoljnotrgovinska politika Republike Srbije se u tom kontekstu prilagođava zahtevima i pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i Evropske unije (EU).

To dalje znači da se mora obezbediti praćenje spoljnotrgovinskih propisa i vođenje spoljnotrgovinskih poslova na način koji obezbeđuje najracionalnija rešenja, stalno unapređenje znanja,  što se između ostalog, postiže praćenjem domaće i strane stručne literature i novina u propisima.

Da bi pojam spoljnotrgovinskog poslovanja u Republici Srbiji bio što bolje  približen domaćim privrednicima i njihovim stranim partnerima, potrebno je s tim u vezi, pomenuti nekoliko pojmova i približiti okvir u kome se ono vodi.

Međunarodna trgovina

Spoljna trgovina

Svaka zemlja ima svoj sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom, u čijoj osnovi je spoljnotrgovinski sitem. Spoljna trgovina predstavlja trgovinu koja se odvija između privrednih subjekata jedne zemlje i privrednih subjekata svih drugih zemalja, u kojima važe različiti ekonomski i pravni uslovi, iz čega se može zaključiti da je ona podsistem velikog sistema međunarodne trgovine.

Pojam spoljne trgovine obuhvata razmenu dobara i usluga sa inostranstvom, obavlјanje privrednih delatnosti, prenos tehnologija i znanja, koji vrše privredna društva i preduzetnici, kao svoju trajnu i profesionalnu delatnost.Razmena se obavlja na taj način što predmet kupoprodaje prelazi carinsku liniju, napušta teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili ulazi na teritoriju zemlje kupca (uvoz). Ova razmena obuhvata materijalnu robu i proizvodne i neproizvodne usluge, prenos tehnologija i znanja, po nalogu i za račun inostranih državljana, u skladu sa ugovorenim kupoprodajnim uslovima.

Dakle, spoljna trgovina obuhvata:

1. trgovinu robom;
2. trgovinu uslugama - nevidljivu trgovinu (usluge nemaju materijalnu supstancu pa je teško zabeležiti kada one prelaze granicu);
3. trgovinu pravima na intelektualnu svojinu - prodaju licenci u stranoj zemlji (licenca podrazumeva davanje dozvole da se roba proizvodi i usluga izvršava u drugoj zemlji po proceduri koju je odobrio davalac lizinga);
4. obavljanje privrednih delatnosti - strano ulaganje i strane direktne investicije (podizanje kompletnih pogona u inostranstvu kroz razne forme stranog direktnog investiranja) i investicioni radovi u zemlji i u inostranstvu i 
5. prenos tehnologija i znanja (vidljivi i nevidljivi transfer).

S tim u vezi, značajno je istaći, da je neuporedivo veći rizik u spoljnotrgovinskom poslovanju u odnosu na trgovinu na domaćem tržištu. Neophodno je i potrebno poznavanje i najudaljenijih tržišta u svetu, njihovih spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih, kreditnih i valutnih sistema, izazova kursnih razlika i instrumenata plaćanja, transportnih puteva i troškova u vezi s tim. Nameće se potreba poznavanja privrednih i političkih prilika, kao i jezika u zemljama - tržištima od interesa, a pored toga i poznavanje njihovih poslovnih običaja i drugih okolnosti od uticaja. Osim toga, neophodno je poznavanje robe, njenih karakteristika, namene, mogućnosti primene, prerade i modifikacije, kao i njenog režima kontrole u izvozu i uvozu. Pored teorijskog i stručnog poznavanja ove materije, praksa i iskustvo stečeno u radu imaju odlučujući značaj u kompletiranju stručnjaka sposobnih za samostalno vođenje i obavljanje komplikovanih i odgovornih spoljnotrginskih poslova.

Definicija spoljnotrgovinskog poslovanja

Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, a spoljnotrgovinski promet je promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Iz napred navedenog proizilazi da su spoljnotrgovinski poslovi, u najširem smislu, poslovi prometa sa elementom inostranosti. Spoljnotrgovinski posao, u širem smislu, može biti izvozni i uvozni posao, u zavisnosti od smera kretanja predmeta kupoprodaje i novca.

Spoljna trgovina kontrolisanom robom u Republici Srbiji je regulisana lex specialis zakonima i to: Zakonom o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme i Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, ali u njima nema definicija spoljnotrgovinskog poslovanja, već izvoza, uvoza, brokeringa i tehničke pomoći.

Zato i definicija iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ne pokriva spoljnotrgovinsko poslovanje u praksi. Kao prvo, iz tog zakona je izbačena podela po vrsti spoljnotrgovinskog posla, tako da se danas redovan izvoz odnosno uvoz, posredovanje, dorada, reeksport, proizvodna kooperacija ili kompenzacija smatraju arhaičnim nazivima u spoljnotrgovinskom poslovanju. U smislu Carinskog zakona, izvoz i uvoz se smatraju kupovinom  i prodajom, a vrste poslova se definišu kroz carinski postupak u vezi sa robom, dok se za ostale vrste poslova pojavljuju nove definicije (kao što je brokering i tehnička pomoć u izvozu oružja, npr.), u skladu sa potrebama usaglašavanja domaćih propisa sa propisima STO i EU.

Trgovina uslugama raste brže od trgovine robom, posmatrajući je u međunarodnim okvirima, pa su zato doneta zajednička multilateralna pravila, u skladu sa Opštim sporazumom o trgovini uslugama (GATS), u okviru STO, mada usluge predstavljaju grupu veoma različitih aktivnosti, za čije definisanje još uvek nije moguće pronaći jedinstven i u potpunosti adekvatan pristup.

Zakonom o ulaganjima je definisano strano ulaganje, kao ulaganje stranog ulagača.

Kako se odvija spoljnotrgovinsko poslovanje

Spoljnotrgovinsko poslovanje se odvija u nekoliko faza:

• izučavanje domaćeg i stranog tržišta, uspostavljanje poslovnog kontakta;
• ugovaranje cene, načina plaćanja, rokova isporuke i dr.;
• priprema akata kupoprodaje u spoljnoj trgovini (ugovora, garancija, izjava krajnjeg korisnika i dr.);
• osmišljavanje - konstrukcija samog posla u skladu sa propisima;
• planiranje i sačinjavanje projektnog zadatka ukoliko su u pitanju direktne investicije;
• organizacija i isporuka robe (međunarodni transport, osiguranje, špedicija, carinjenje, skladištenje), odnosno izvršenje usluga, prenos prava, znanja i tehnologija i izvođenje radova;
• izvršavanje projektnog zadatka prema termin planu;
• plaćanje odnosno naplata za isporučenu robu, izvršenu uslugu ili prenos prava, znanja i tehnologija i izvedene radove prema okončanim situacijama i
• konačan obračun, vođenje evidencije o spoljnotrgovinskom poslu, čuvanje dokumentacije, izveštavanje o obavljenom poslu (prava i obaveze po izvršenju posla).