Granične kontrole

Roba koja prelazi carinsku liniju, osim što podleže carinskoj kontroli, podleže drugim graničnim kontrolama: sanitarnoj, veterinarskoj, fitosanitarnoj, kontroli tehničkih standarda i kontroli kvaliteta.

 

Carinska kontrola je opšteg karaktera i njoj podležu sve robe koje prelaze carinsku liniju. Ostalim kontrolama podležu samo određene robe.

U želji da se poboljša međunarodni promet robe, te da se, u tom cilju, olakša prelaz robe preko granice, usvojena je Međunarodna konvencija o usklađivanju graničnih kontrola. Konvencija je stupila na snagu 15.oktobra 1985 godine.

Konvencijom su definisane sledeće granične kontrole:

carinska kontrola, koja znači mere koje se primenjuju da bi se obezbedilo poštovanje zakona i propisa za čije sprovođenje je zadužena carina;

medicinsko-sanitarna kontrola, koja podrazumeva kontrolu koja se preduzima za zaštitu života i zdravlja ljudi, sa izuzećem veterinarske kontrole;

veterinarska kontrola, koja podrazumeva kontrolu koja se primenjuje na životinje i proizvode životinjskog porekla radi zaštite života i zdravlja ljudi i životinja, kao i kontrolu objeka ili robe koji mogu da budu prenosioci zaraznih obolenja životinja;

fitosanitarna kontrola, koja podazumeva kontrolu namenjenu sprečavanju širenja i unošenja preko nacionalne granice zaraznih obolenja biljaka i biljnih proizvoda;

kontrola tehničkih standarda, koja podrazumeva kontrolu kojom se obezbeđuje da roba odgovara minimumu međunarodnih ili nacionalnih standarda, definisanih odnosnim zakonima i propisima;

kontrola kvaliteta koja podrazumeva svaku kontrolu, osim pomenutih kontrola, kojom se obezbeđuje da roba odgovara minimumu međunarodnih ili nacionalnih definicija o kvalitetu utvrđenih odnosnim zakonima i propisima.

Pošto carina postoji na svim granicama, a njene intervencije su opšteg karaktera, druge kontrole treba da se organizuju u skladu sa carinskom kontrolom. Carina treba da bude u potpunosti upoznata sa zahtevima propisanim zakonima ili propisima, koji mogu da povlače za sobom i druge kontrolne operacije osim carinskih, tako da carina može da obavesti nadležne službe kad se ustanovi potreba i za drugom kontrolom. Kontrolne službe odlučuju, na osnovu rezultata obavljenih kontrola, o daljem tretmanu robe. Na osnovu te odluke carina nad predmetnom robom sprovodi zakonom propisan postupak.

Pored carine, druga zainteresovana lica, naročito učesnici u međunarodnoj trgovini, moraju biti upoznati sa zahtevima propisanim zakonima ili propisima koji povlače za sobom određene kontrolne operacije.
Zainteresovana lica, (uvoznici, izvoznici i dr.) moraju biti infomisani o:

• robi koja podleže medicinsko-sanitarnoj kontroli;
• mestima na kojima se predmetna roba može podnositi na pregled;
• zahtevima postavljenim zakonima i propisima o medicinsko-sanitarnoj kontroli, kao i postupcima koje obično primenjuje;

Kod veterinarske kontrole treba obezbediti da zainteresovanim licima budu lako dostupne informacije o:

• robi koja podleže veterinarskoj kontroli ;
• mestima na kojima se roba može podnositi na pregled ;
• bolestima koje se obavezno prijavljuju;
• zahtevima postavljenim zakonima i propisima o veterinarskoj kontroli, kao i postupcima koji se obično primenjuje .

Kod fitosanitarne kontrole zainteresovanim licima treba obezbediti lako dostupne informacije o:

• robi koja podleže posebnim fitosanitarnim uslovima;
• mestima na kojima se mogu podnositi na pregled posebne biljke i biljni proizvodi;
• spisku zaraznih oboljenja biljaka i biljnih proizvoda za koje važe zabrane i ograničenja;
• spisku zahteva postavljenih zakonima i propisima o fitosanitarnoj kontroli, kao i postupcima koje obično primenjuje.

Kod kontrole tehničkih standarda, svakom zainteresovanom licu treba da budu lako dostupne informacije o:

• standardima koji se primenjuju;
• mestima na kojima se roba može podnositi na pregled;
• zahtevima postavljenim zakonima i propisima o kontroli tehničkih standarda, kao i o postupcima koji se obično primenjuju;

Kod kontrole kvaliteta svakom zainteresovanom licu treba da budu lako dostupne informacije:

• mestima na kojima se roba može podnositi na pregled;
• zahtevima postavljenim zakonima i propisima o kontroli kvaliteta, kao i o postupcima koji se obično primenjuju.