U tački 49. Odluke sud konstatuje “da je obaveza uvoznika da obezbedi tačnu dokumentaciju špediteru, a da je dužnost špeditera da pravilno svrsta robu u carinskoj deklaraciji. Namera da se vlasti obmanu nije neophodna“...

Tačkom 50. Odluke sud podseća na odredbu člana 340. Carinskog zakona da su preduzeće i njen ovlašćeni predstavnik odgovorni za nedostavljanje tačnih informacija nakon podnošenja deklaracije ...“Prema tome, proizilazi da osuda drugog podnosioca predstavke i izrečena kazna su bile potpuno predvidive i kao takve „zakonite“ u smislu člana 7. Konvencije i člana člana 1. Protokola" Dalje se naravno podrazumeva da ovaj uslov ne znači da sva lica koja se okrive za isti prekršaj moraju biti isto odgovorna ili zapravo, da su svi morali biti novčano kažnjeni u istom iznosu, ako je utvrđeno da su krivi ili na drugi način kažnjeni identično. Sud najzad primećuje da je prema obrazloženju sadržanom u spornim domaćim odlukama "drugi podnosilac predstavke dao uputstva špediteru da brod u pitanju svrsta kao pomorski brod, uprkos tome, što je, u jednom trenutku posavetovan od šefa carinarnice da je to prvenstveno rečni brod i uprkos postojanju atesta koji su izdale nemačke vlasti u tom smislu...“

Napomena: Radnja izvršenja prekršaja propisana članom 340. tada važećeg Carinskog zakona. U sada važećem Carinskom zakonu, u zavisnosti od konkretnih situacija, propisani su kao prekršaji iz člana 294.stav 1) tačka 1. i  294.stav 1) tačka 5.