Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – jun 2015. godine iznosi:

• 15630,7 miliona dolara – pad od 12,5% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 13994,1 miliona evra – porast od 7,4% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 6659,2 mil. dolara, što čini pad od 11,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 8971,5 mil. dolara, što je za 13,0% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 5962,8 miliona, i to je povećanje od 8,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. 

Uvoz robe imao je vrednost od 8031,3 miliona, što predstavlja povećanje od 6,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 74,2% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,3%.  

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1093,2), Italija (998,9 mil. dolara), Ruska Federacija (919,3), Kina (727,4) i Mađarska (422,7). 

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,7% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 802,9 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 1170,1 a uvoz 367,2 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 318,6%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom, SAD. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Turskom, Švajcarskom, Belgijom, Austrijom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (927,7 mil. dolara), električne mašine i aparati (469,8), žitarice i proizvodi od njih (389,8), povrće i voće (301,8) i gvožđe i čelik (280,7). Izvoz ovih pet odseka čini 35,6% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (956,3 mil. dolara), nafta i naftni derivati (538,5), prirodni gas (386,8), električne mašine i aparati (356,5) i industrijske mašine za opštu upotrebu (316,9), a njihov uvoz čini 28,5% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 12,4%.

U junu 2015. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1231,1 miliona dolara, što čini pad od 5,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1637,1 miliona dolara,što je pad od 6,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1099,8 miliona evra, što čini povećanje od 15,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1462,6 miliona evra, što čini povećanje od 13,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks jun 2015 / maj 2015. godine pokazuje pad izvoza za 3,6% i rast uvoza za 3,8%. Računato u evrima, desezonirani indeks jun 2015 / maj 2015. godine pokazuje pad izvoza za 2,8% i rast uvoza za 4,5%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec jun:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3(58 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu kukuruza (47 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 u vrednosti od 38 mil. dolara; izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove iznosio je 34 mil. dolara; sledi izvoz dizel automobila preko 1000, ali ispod 1500 cm3 (30 mil. dolara); izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 23 mil. dolara; izvoz električne energije iznosio je 21 mil. dolara; izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) vredeo je 17 mil. dolara, koliko i izvoz delova za rotacione mašine; na poslednjem mestu je izvoz smrznutih malina, sa 16mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila naš prvi uvozni proizvod (104 mil. dolara). Drugi po značaju je uvoz sirove nafte (69 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste je uvoz lekova za maloprodaju (40 mil. dolara). Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 21 mil. dolara. Sledi uvoz gasnih ulja (20 mil. dolara). Na uvoz aluminijuma, sirovog, nelegiranog potrošeno je 17 mil. dolara. Uvoz ulja za podmazivanje bio je 16 mil. dolara. Uvoz prirodnog gasa vredeo je 15 mil. dolara. Na uvoz uređaja za filtriranje i prečišćavanje gasova otpada 14 mil. dolara . Poslednje mesto zauzima uvoz kutija i gajbi od plastike sa 13 mil. dolara.