Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – avgust 2015. godine iznosi:

• 20759,3 miliona dolara – pad od 12,5% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 18627,6 miliona evra – porast od 7,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit iznosi 3000,8 mil. dolara, što čini smanjenje od 20,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2691,0 miliona, što je smanjenje od 2,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 74,7% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,6%

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,7%(4770,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 37,7% (3346,8) i oprema, 8,6% (761,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,7 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,5% (7065,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,5% (2203,2), i oprema, 11,8% (1397,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,2% (1213,5 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1520,4 mil. dolara), Nemačka (1073,8), Bosna i Hercegovina (768,6), Rumunija (564,8) i Ruska Federacija (467,2).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1466,4), Italija (1275,5 mil. dolara), Ruska Federacija (1237,8), Kina (961,1) i Mađarska (556,6).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,9% ukupne razmene.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1098,0 mil. dolara), električne mašine i aparati (646,3), žitarice i proizvodi od njih (477,7), povrće i voće (457,3) i obojeni metali (378,1). Izvoz ovih pet odseka čini 34,4% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1185,4 mil. dolara), nafta i naftni derivati (796,6), električne mašine i aparati (498,4), prirodni gas (443,2) i industrijske mašine za opštu upotrebu (435,6), a njihov uvoz čini 28,3% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 10,2%.

U avgustu 2015. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 1009,5 miliona dolara, što čini pad od 7,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1383,8 miliona dolara,što je pad od 10,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 909,5 miliona evra, što čini povećanje od 11,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1248,0 miliona evra, što čini povećanje od 8,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks avgust 2015 / jul 2015. godine pokazuje pad izvoza za 0,3% i rast uvoza za 3,8%. Računato u evrima, desezonirani indeks avgust 2015 / jul 2015. godine pokazuje pad izvoza za 0,8% i rast uvoza za 5,2%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec avgust:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (33 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu smrznutih malina (30 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz delova za rotacione električne mašine u vrednosti od 26 mil. dolara; izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 21 mil. dolara; sledi izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u vrednosti od 19 mil. dolara, koliko je iznosio i izvoz cigareta koje sadrže duvan; izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3bio je 17 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra vredeo je 16 mil. dolara, a izvoz električne energije 15 mil. dolara; na poslednjem mestu je izvoz hartije i kartona, premazanih plastikom, sa 14mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je uvoz sirove nafte naš prvi uvozni proizvod (118 mil. dolara). Drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (39 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su delovi i pribor za motorna vozila (32 mil. dolara). Uvoz prirodnog gasa vredeo je 29 mil. dolara. Koks i polukoks od kamenog uglja uvezli smo za 18 mil. dolara. Sledi uvoz gasnih ulja (17 mil. dolara). Na uvoz delova za rotacione električne mašine potrošeno je takođe 17 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 14 mil. dolara. Uvoz uvoz telefona za mrežu stanica bio je 12 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz rude bakra i koncentrata sa 11 mil. dolara. 

 

Industrijska proizvodnja je u avgustu, prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, opala za 0,6%, dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine bila viša za 12,9%. Posmatrano prema strukturi ukupne industrije, prerađivačka industrija je ostvarila međugodišnji rast od 6,5%, a sektori rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom rast od 14,6% i 43,3%, respektivno.

Prerađivačka industrija je, prema desezoniranim podacima, u avgustu porasla za 1,1%. U okviru prerađivačke industrije, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje prehrambenih proizvoda. S druge strane, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dala je proizvodnja motornih vozila, derivata nafte i proizvodnja ostalih prerađivačkih delatnosti. - OVDE