Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaCarinska tarifaCarinski prekršajiDevizno poslovanje
Spoljnotrgovinsko poslovanjePDVAkcizeGranične kontrole
TransportDirektne investicijeMakroekonomska statistikaSavetovanja

Vesti

30. jun 2015. Carinska tarifa Uvozne dažbine na uvoz određenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
30. jun 2015. Granične kontrole Liste štetnih organizama, bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata
30. jun 2015. Spoljnotrgovinsko poslovanje SSP EU - BiH
30. jun 2015. Granične kontrole Homologaciji vozila (UNECE)
Prethodna Sledeća
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46
30.
decembar
2015.
Makroekonomska statistika

Spoljnotrgovinska robna razmena i industrijska proizvodnja


Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za januar – novembar 2015. godine >>>

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – novembar 2015. godine iznosi:
  • 28908,0 miliona dolara – pad od  11,1% u odnosu na isti period prethodne godine;
  • 25960,8 miliona evra – porast od  6,9% u odnosu na isti period prethodne godine. 
Izvezeno je robe u vrednosti od 12308,5 mil. dolara, što čini pad od 9,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 16599,5 mil. dolara, što je za 12,0% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.
 
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 11055,5 miliona, i to je povećanje od 8,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14905,3 miliona, što predstavlja povećanje od 5,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 4290,9 mil. dolara, što čini smanjenje od 17,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3849,9 miliona, što je smanjenje od 0,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
 
Pokrivenost uvoza izvozom je 74,1% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,4%.
 
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,1%(6541,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,0% (4675,1) i oprema, 8,9% (1091,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,9 mil. dolara).
 
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,7% (9749,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,1% (3168,0), i oprema, 12,0% (1990,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,2% (1691,0 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2016,5 mil. dolara), Nemačka (1553,5), Bosna i Hercegovina (1077,9), Rumunija (701,3) i Ruska Federacija (658,1).
 
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2061,7), Italija (1758,9 mil. dolara), Ruska Federacija (1635,1), Kina (1393,4) i Mađarska (799,7).
 
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,0% ukupne razmene.
 
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1587,5 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi,  povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 2277,4 a uvoz 689,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 330,1%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila),  Turskom, Švajcarskom,  Austrijom, Belgijom.
 
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1449,5 mil. dolara), električne mašine i aparati (950,5), povrće i voće (692,6), žitarice i proizvodi od njih (589,5) i obojeni metali (528,6). Izvoz ovih pet odseka čini 34,2% ukupnog izvoza.
 
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1657,5 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1083,4), električne mašine i aparati (739,2), industrijske mašine za opštu upotrebu (627,4) i prirodni gas (564,1),    a njihov uvoz čini 28,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 10,2%.
 
U novembru 2015. godineje izvezeno je  robe u vrednosti od 1082,2 miliona dolara, što čini pad od 5,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1473,5 miliona dolara,što je pad od  4,8%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.
 
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 999,6 miliona evra, što čini povećanje od 8,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1360,0 miliona evra, što čini povećanje od 9,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
 
Računato u dolarima, desezonirani indeks novembar 2015 / oktobar 2015. godine pokazuje pad izvoza za 3,0% i pad  uvoza za 8,3%. Računato u evrima, desezonirani indeks  novembar 2015 / oktobar 2015. godine pokazuje pad izvoza za 0,5% i pad  uvoza za 4,8%.
 
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec  novembar:
 
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (41 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu dizel automobila, snage do 1500 cm3(36 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz smrznutih malina u vrednosti od 28 mil. dolara; izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 22 mil. dolara; izvoz  delova za rotacione električne mašine iznosio je 21 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 21 mil. dolara;  izvoz svežih jabuka je iznosio 18 mil. dolara; sledi izvoz cigareta koje sadrže duvan sa 17mil. dolara, koliko je bio i  izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3;  na poslednjem mestu je izvoz rafinisanog bakra,  sa 15mil. dolara.
 
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribora  za motorna vozila (59 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju je uvoz sirove nafte (54 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (42 mil. dolara). Lekove za maloprodaju smo uvezli za 30 mil. dolara. Na uvoz delova za rotacione električne mašine potrošeno je 28 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 25 mil. dolara. Sledi uvoz ruda bakra i koncentrata (18 mil. dolara). Uvoz  telefona za mrežu stanica  vredeo je 17 mil. dolara.  Gasna ulja smo uvezli za 15 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 sa 12 mil. dolara. 
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u novembru 2015. godine veća je za 11,7% nego u novembru 2014. godine, a u odnosu na prosek 2014. godine veća je za 16,6%. Industrijska proizvodnja u periodu januar–novembar 2015. godine, u poređenju sa istim periodom 2014. godine, veća je za 7,9%.

Posmatrano po sektorima, u novembru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014., zabeležena su sledeća kretanja:
  • Sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 31,8%,
  •  Rudarstvo – rast od 23,3%,  i
  • Sektor Prerađivačka industrija – rast od 5,8%.
dok je pad zabeležen u proizvodnji:
  • kapitalnih proizvoda (1,5%).
Obim industrijske proizvodnje u novembru 2015. godine, u odnosu na novembar 2014., godine beleži:
– rast kod 22 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 71%), a
– pad kod 7 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 29%).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u novembru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, imale su: Proizvodnja električne energije, Eksploatacija uglja, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Ostale prerađivačke delatnosti, i Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za novembar 2015, u odnosu na oktobar 2015, pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 2,2% i da je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 1,5%.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za novembar 2015. godine, u odnosu na prosek 2014., za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 9,9%, a za prerađivačku industriju rast od 5,7%.

Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50) koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije. Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u novembru 2015. godine, u odnosu na prosek 2014. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje veća je za 16,2%, a kod prerađivačke industrije veća je za 11,2%.

Podaci o industrijskoj proizvodnji u 2015. godini biće objavljivani poslednjeg radnog dana u mesecu i odnosiće se na prethodni mesec. 
Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za januar – oktobar 2015. godine - OVDE
 
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – oktobar 2015. godine iznosi:
  • 26338,3 miliona dolara – pad od 11,7% u odnosu na isti period prethodne godine;
  • 23588,8 miliona evra – porast od 6,6% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 11222,2 mil. dolara, što čini pad od 10,3% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 15116,1 mil. dolara, što je za 12,7% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 10052,2 miliona, i to je povećanje od 8,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 13536,6 miliona, što predstavlja povećanje od 5,4% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3893,9 mil. dolara, što čini smanjenje od 18,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3484,4 miliona, što je smanjenje od 2,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 74,2% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,3%.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,3%(5976,0 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,0% (4261,6) i oprema, 8,8% (983,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,8 mil. dolara).
 
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,4% (8979,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,9% (2860,9), i oprema, 12,1% (1827,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 9,6% (1448,6 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1864,8 mil. dolara), Nemačka (1397,4), Bosna i Hercegovina (991,0), Rumunija (651,7) i Ruska Federacija (596,4).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1877,5), Italija (1608,0 mil. dolara), Ruska Federacija (1488,7), Kina (1263,3) i Mađarska (720,9).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,1% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1448,4 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 2080,0 a uvoz 631,6 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 329,3%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Švajcarskom, Belgijom, Austrijom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1346,0 mil. dolara), električne mašine i aparati (855,9), povrće i voće (615,2), žitarice i proizvodi od njih (546,4) i obojeni metali (482,3). Izvoz ovih pet odseka čini 34,3% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1520,3 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1001,2), električne mašine i aparati (670,6), industrijske mašine za opštu upotrebu (578,5) i prirodni gas (517,0), a njihov uvoz čini 28,4% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 9,7%.

U oktobru 2015. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1174,8 miliona dolara, što čini pad od 6,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1660,2 miliona dolara,što je pad od 6,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1046,1 miliona evra, što čini povećanje od 6,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1477,4 miliona evra, što čini povećanje od 5,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks oktobar 2015 / septembar 2015. godine pokazuje rast izvoza za 3,6% i rast uvoza za 5,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks oktobar 2015 / septembar 2015. godine pokazuje rast izvoza za 4,5% i rast uvoza za 5,4%.
 
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec oktobar:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (42 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu dizel automobila, snage do 1500 cm3(40 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz smrznutih malina u vrednosti od 32 mil. dolara; izvoz delova za rotacione električne mašine iznosio je 28 mil. dolara; izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 24 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 22 mil. dolara, koliko je iznosio i izvoz cigareta koje sadrže duvan; izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 vredeo je 19 mil. dolara; sledi izvoz hula hop čarapa sa 17mil. dolara; na poslednjem mestu je izvoz delova za sedišta, sa 16mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je naš prvi uvozni proizvod sirova nafta (84 mil. dolara). Drugi po značaju je uvoz delova i pribora za motorna vozila (69 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (34 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli za 31 mil. dolara. Na uvoz delova za rotacione električne mašine potrošeno je 26 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 22 mil. dolara. Sledi uvoz gasnih ulja (17 mil. dolara). Uvoz telefona za mrežu stanica vredeo je takođe 17 mil. dolara. Električnu energiju smo uvezli za 16 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz ulja za podmazivanje sa 11 mil. dolara.
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u oktobru 2015. godine veća je za 7,8% nego u oktobru 2014. godine, a u odnosu na prosek 2014. godine veća je za 17,8%. Industrijska proizvodnja u periodu januar–oktobar 2015. godine, u poređenju sa istim periodom 2014. godine, veća je za 7,6%. - OVDE

Posmatrano po sektorima, u oktobru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014., zabeležena su sledeća kretanja:
  • Sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 28,3%,
  • Rudarstvo – rast od 10,9%, i
  • Sektor Prerađivačka industrija – rast od 3,2%.
Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u oktobru 2015. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji:
  • energije (24,2%),
  • intermedijarnih proizvoda, osim energije (6,4%),
  • trajnih proizvoda za široku potrošnju (5,5%), i
  • kapitalnih proizvoda (3,1%),
dok je pad zabeležen u proizvodnji:
  • netrajnih proizvoda za široku potrošnju (2,5%).
Obim industrijske proizvodnje u septembru 2015. godine, u odnosu na septembar 2014., godine beleži:
  • rast kod 19 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 68%), a
  • pad kod 10 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 32%).
Obim industrijske proizvodnje u oktobru 2015. godine, u odnosu na oktobar 2014., godine beleži:
  • rast kod 17 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 63%), a
  • pad kod 12 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 37%).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u oktobru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, imale su: Proizvodnja električne energije, Eksploatacija uglja, Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, Ostale prerađivačke delatnosti, i Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2015, u odnosu na septembar 2015, pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,6% i da je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 0,8%.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2015. godine, u odnosu na prosek 2014, za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 7,1%, a za prerađivačku industriju rast od 3,9%.

Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50) koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije. Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u oktobru 2015. godine, u odnosu na prosek 2014. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje veća je za 17,2%, a kod prerađivačke industrije veća je za 15,8%.
O nama
Usluge
Kontakt
Carina
Carinska tarifa
Carinski prekršaji
Devizno poslovanje
Spoljnotrgovinsko poslovanje
PDV
Akcize
Granične kontrole
Transport
Direktne investicije
Makroekonomska statistika
Savetovanja
Commercium.rsCopyright © 2025, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft