Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar - decembar 2016. godine >>>

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-decembar 2016. godine iznosi:  

• 34136,2 miliona dolara – porast od  8,1% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 30819,3 miliona evra – porast od  8,4% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 14880,7 mil. dolara, što čini rast od 11,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 19255,5 mil. dolara, što je za 5,7% više nego u istom periodu prethodne godine.

 

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 13429,7 miliona, i to je povećanje od 11,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 17389,6 miliona, što predstavlja povećanje od 6,1% u odnosu na isti period prošle godine.

 

Deficit iznosi 4374,8 mil. dolara, što čini smanjenje od 9,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3959,9 miliona, što je smanjenje od 8,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

 

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,5%. 

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,9%(7719,9 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 37,0% (5505,5) i oprema, 11,1% (1654,4). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (1,0 mil. dolara).

 

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,2% (10242,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,2% (3689,9), i oprema, 11,8% (2267,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 15,9% (3052,1 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2168,8 mil. dolara), Nemačka (1940,4), Bosna i Hercegovina (1239,7), Rumunija (851,5) i Ruska Federacija (795,1).

 

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2476,1 mil. dolara), Italija (1986,3), Kina (1603,9), Ruska Federacija (1511,2) i Mađarska (887,0).

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1527,9 mil. dolara), električne mašine i aparati (1241,5), povrće i voće (806,4), žitarice i proizvodi od njih (699,9) i pogonske mašine i uređaji (669,2). Izvoz ovih pet odseka čini 33,2% ukupnog izvoza.

 

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1847,9 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1064,8), električne mašine i aparati (895,2), industrijske mašine za opštu upotrebu (663,3) i medicinski i farmaceutski proizvodi (647,9), a njihov uvoz čini 26,6% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 15,9%.

 

U decembru 2016. godineje izvezeno je  robe u vrednosti od 1236,8 miliona dolara, što čini povećanje od 15,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1751,2 miliona dolara,što je povećanje od  8,6%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1170,6 miliona evra, što čini povećanje od 18,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1658,7 miliona evra, što je povećanje od  11,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Računato u dolarima, desezonirani indeks  decembar 2016 novembar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 0,6% i rast  uvoza za 4,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks decembar 2016/novembar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 3,2% i rast  uvoza za 9,1%.

 

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec  decembar:

 

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz kukuruza (46 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (45 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 u vrednosti od 41 mil. dolara; sledi izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima sa 29 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3iznosio je 26 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra vredeo je 22 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 21mil. dolara; poslednja tri mesta dele hartija i karton, premazani plastikom,  smrznute maline,  kao i sveže jabuke sa po 19 mil. dolara.

 

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirovanafta (89 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju je uvoz delova i pribor  za motorna vozila (48 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (40 mil. dolara). Uvoz prirodnog gasa vredeo je  32 mil. dolara. Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 potrošeno je 29 mil. dolara. Gasna ulja smo uvezli za 24 mil. dolara. Uvoz električne energije,iznosio je 22 mil. dolara. Na uvoz telefona za mrežu stanica,  potrošeno je takođe 22 mil. dolara, dok smo koks i polukoks od kamenog uglja, uvezli za 16 mil. dolara.  Poslednje mesto zauzima uvoz duvana, sa  14 mil. dolara. 

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar - novembar 2016. godine >>>

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-novembar 2016. godine iznosi:  

• 31161,9 miliona dolara – porast od  7,8% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 28001,5 miliona evra – porast od  7,9% u odnosu na isti period prethodne godine. 

Izvezeno je robe u vrednosti od 13654,6 mil. dolara, što čini rast od 11,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 17507,3 mil. dolara, što je za 5,5% više nego u istom periodu prethodne godine.

 

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 12268,3 miliona, i to je povećanje od 11,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 15733,2 miliona, što predstavlja povećanje od 5,6% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3852,8 mil. dolara, što čini smanjenje od 10,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3465,0 miliona, što je smanjenje od 10,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. 

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,1%. 

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,9%(7080,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 37,2% (5075,2) i oprema, 11,0% (1497,8). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,8 mil. dolara).

 

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,2% (9322,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,6% (3258,4), i oprema, 11,7% (2047,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,4% (2875,8 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2006,8 mil. dolara), Nemačka (1801,9), Bosna i Hercegovina (1141,1), Rumunija (771,4) i Ruska Federacija (729,9).

 

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2259,8 mil. dolara), Italija (1826,2), Kina (1457,1), Ruska Federacija (1354,1) i Mađarska (798,2). 

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Irakom, Francuskom.

 

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1420,7 mil. dolara), električne mašine i aparati (1146,6), povrće i voće (742,3), žitarice i proizvodi od njih (627,3) i pogonske mašine i uređaji (619,5). Izvoz ovih pet odseka čini 33,4% ukupnog izvoza.

 

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1719,8 mil. dolara), nafta i naftni derivati (938,1), električne mašine i aparati (814,3), industrijske mašine za opštu upotrebu (606,6) i predivo, tkanine i tekstilni proizvodi (501,9), a njihov uvoz čini 26,2% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,5%.

 

U novembru 2016. godineje izvezeno je  robe u vrednosti od 1288,0 miliona dolara, što čini povećanje od 19,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1608,5 miliona dolara,što je povećanje od  9,1%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1188,7 miliona evra, što čini povećanje od 19,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1485,2 miliona evra, što je povećanje od  9,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Računato u dolarima, desezonirani indeks  novembar 2016 / oktobar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 2,8% i pad  uvoza za 2,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks novembar 2016 / oktobar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 2,9% i pad  uvoza za 1,8%.

 

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec  novembar:

 

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (58 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu kukuruza (52 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 u vrednosti od 32 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 23mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3iznosio je takođe 23 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra vredeo je 21 mil. dolara; izvoz smrznute maline  vredeo je 19 mil. dolara;  sledi izvoz cigareta koje sadrže duvan sa takođe 19 mil. dolara; poslednje mesto dele toplo valjani proizvodi (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima, kao i sveže jabuke sa po 18 mil. dolara.

 

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirovanafta (60 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju je uvoz delova i pribor  za motorna vozila (49 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su telefoni za mrežu stanica (29 mil. dolara). Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 potrošeno je 28 mil. dolara. Uvoz prirodnog gasa vredeo je  26 mil. dolara. Uvoz lekova za maloprodaju,iznosio je 22 mil. dolara. Gasna ulja smo uvezli za 21 mil. dolara. Na uvoz rude gvožđa, aglomerisane,  potrošeno je 17 mil. dolara, dok smo električne provodnike, za napon=<1000 V uvezli za 14 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja, sa  13 mil. dolara. 

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar - oktobar 2016. godine >>>  

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-oktobar 2016. godine iznosi:

• 28251,0 miliona dolara – porast od  7,2% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 25314,5 miliona evra – porast od  7,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 12360,4 mil. dolara, što čini rast od 10,1% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 15890,6 mil. dolara, što je za 5,1% više nego u istom periodu prethodne godine.

 

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 11074,1 milion, i to je povećanje od 10,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14240,4 miliona, što predstavlja povećanje od 5,1% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3530,2 mil. dolara, što čini smanjenje od 9,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3166,4 miliona, što je smanjenje od 9,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

 

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,8% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,3%.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,6%(6375,4 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 37,5% (4632,8) i oprema, 10,9% (1351,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,8 mil. dolara).

 

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,2% (8454,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,2% (3046,0), i oprema, 11,7% (1862,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 15,9% (2523,9 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1846,2 mil. dolara), Nemačka (1635,6), Bosna i Hercegovina (1034,9), Rumunija (677,2) i Ruska Federacija (650,9).

 

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2049,6 mil. dolara), Italija (1668,6), Kina (1312,6), Ruska Federacija (1217,0) i Mađarska (724,8) 

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Mađarskom, Turskom, Belgijom, Austrijom, Irakom, Francuskom.

 

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1325,5 mil. dolara), električne mašine i aparati (1028,2), povrće i voće (675,1), pogonske mašine i uređaji (560,4) i žitarice i proizvodi od njih (546,6). Izvoz ovih pet odseka čini 33,5% ukupnog izvoza.

 

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1599,5 mil. dolara), nafta i naftni derivati (839,9), električne mašine i aparati (726,4), industrijske mašine za opštu upotrebu (553,7) i medicinski i farmaceutski proizvodi (537,6), a njihov uvoz čini 26,8% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 15,9%.

 

U oktobru 2016. godineje izvezeno je  robe u vrednosti od 1267,5 miliona dolara, što čini povećanje od 7,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1648,0 miliona dolara,što je smanjenje od  0,9%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1145,9 miliona evra, što čini povećanje od 9,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1490,8 miliona evra, što je povećanje od  0,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Računato u dolarima, desezonirani indeks  oktobar 2016 / septembar 2016. godine pokazuje pad izvoza za 2,0% i rast  uvoza za 1,9%. Računato u evrima, desezonirani oktobar 2016 / septembar  2016. godine pokazuje rast izvoza za 0,2% i rast  uvoza za 2,2%.

 

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec oktobar:

 

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (56 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu dizel automobila, snage do 1500 cm3 (32 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz kukuruza u vrednosti od 30 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 27mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3iznosio je 24 mil. dolara; izvoz cigareta koje sadrže duvan vredeo je 22 mil. dolara; izvoz smrznute maline  vredeo je 19 mil. dolara;  sledi izvoz hula hop čarapa sa 18 mil. dolara, koliko je iznosio i izvoz  delova za rotacione električne mašine; poslednje mesto zauzimaju generatori naizmenične struje, snage preko 750 kVA, sa takođe 18 mil. dolara.

 

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor  za motorna vozila (61 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (37 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste je sirovanafta (31 mil. dolara). Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 potrošeno je 30 mil. dolara. Uvoz prirodnog gasa vredeo je  22 mil. dolara. Uvoz železničkih i tramvajskih vagona, iznosio je 16 mil. dolara, koliko je i uvoz telefona za mrežu stanica. Na uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja  potrošeno je 15 mil. dolara, dok smo gasna ulja uvezli za 14 mil. dolara.  Poslednje mesto zauzima uvoz električnih provodnika, za napon=<1000 V, sa  13 mil. dolara. 

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u oktobru 2016. godine veća je za 3,2% nego u oktobru 2015. godine, a u odnosu na prosek 2015. godine veća je za 12,1%. Industrijska proizvodnja u periodu januar – oktobar 2016. godine, u poređenju sa istim periodom 2015. godine, veća je za 5,2%. >>>

Posmatrano po sektorima, u oktobru 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015, zabeležena su sledeća kretanja:

• sektor Rudarstvo – rast od 4,1%,
• sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 4,1%, i
• sektor Prerađivačka industrija – rast od 2,9%.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u oktobru 2016. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji:

• trajnih proizvoda za široku potrošnju (7,6%),
• intermedijarnih proizvoda, osim energije (4,5%),
• netrajnih proizvoda za široku potrošnju (3,8%), i
• energije (3,1%),

dok je pad zabeležen u proizvodnji:

• kapitalnih proizvoda (5,2%).

Obim industrijske proizvodnje u oktobru 2016. godine, u odnosu na oktobar 2015, beleži:

• rast kod 18 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 77%),
• pad kod 11 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 23%).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u oktobru 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015. godine, imale su: Proizvodnja električne energije, Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, i Eksploatacija ruda metala.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2016. godine, u odnosu na septembar 2016. godine pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren pad industrijske proizvodnje od 0,9% i da je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 0,3%.

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar - septembar 2016. godine >>>
  

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-septembar 2016. godine iznosi: 

• 25326,7 miliona dolara – porast od  7,7% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 22670,0 miliona evra – porast od  7,6% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 11087,4 mil. dolara, što čini rast od 10,3% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 14239,3 mil. dolara, što je za 5,8% više nego u istom periodu prethodne godine.

 

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 9923,3 miliona, i to je povećanje od 10,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 12746,7 miliona, što predstavlja povećanje od 5,7% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 3151,9 mil. dolara, što čini smanjenje od 7,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2823,4 miliona, što je smanjenje od 7,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

 

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,9% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,7%. 

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,4%(5698,8 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 37,8% (4185,9) i oprema, 10,8% (1202,0). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,8 mil. dolara).

 

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,4% (7598,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,1% (2715,0), i oprema, 11,6% (1653,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 15,9% (2269,6 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1684,5 mil. dolara), Nemačka (1463,5), Bosna i Hercegovina (924,2), Rumunija (604,6) i Ruska Federacija (579,3).

 

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1839,3 mil. dolara), Italija (1491,6), Kina (1173,5), Ruska Federacija (1122,6) i Mađarska (654,8). 

 

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1225,8 mil. dolara), električne mašine i aparati (909,3), povrće i voće (608,9), žitarice i proizvodi od njih (493,0) i obojeni metali (458,9). Izvoz ovih pet odseka čini 33,3% ukupnog izvoza.

 

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1454,9 mil. dolara), nafta i naftni derivati (776,1), električne mašine i aparati (639,0), industrijske mašine za opštu upotrebu (495,1) i medicinski i farmaceutski proizvodi (487,4), a njihov uvoz čini 27,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,0%.

 

U septembru 2016. godineje izvezeno je  robe u vrednosti od 1348,4 miliona dolara, što čini povećanje od 15,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1634,5 miliona dolara,što je povećanje od  4,0%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1199,9 miliona evra, što čini povećanje od 16,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1454,6 miliona evra, što je povećanje od  4,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Računato u dolarima, desezonirani indeks  septembar 2016 / avgust 2016. godine pokazuje rast izvoza za 4,0% i pad  uvoza za 1,2%. Računato u evrima, desezonirani septembar 2016 / avgust  2016. godine pokazuje rast izvoza za 3,3% i pad  uvoza za 1,8%.

 

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec septembar:

 

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (57 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu dizel automobila, snage do 1500 cm3 (54 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile u vrednosti od 28 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3iznosio je takođe 28 mil. dolara; sledi izvoz semena suncokreta sa 26mil. dolara; izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 vredeo je 25 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra  vredeo je 23 mil. dolara; sledi izvoz toplovaljanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima sa 22 mil. dolara; na pretposlednjem mestu je izvoz generatora naizmenične struje, snage preko 750 kVA, sa 21mil. dolara, a poslednje mesto zauzimaju cigarete koje sadrže duvan, sa takođe 21 mil. dolara.

 

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor  za motorna vozila (85 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (46 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su automobili, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 (25 mil. dolara). Na uvoz sirovenafte potrošeno je takođe 25 mil. dolara. Uvoz prirodnog gasa vredeo je  23 mil. dolara. Uvoz Ca3(PO4)2, fosfatna kreda, nemlevena, iznosio je 19 mil. dolara, dok je uvoz gasnih ulja iznosio 18 mil. dolara. Na uvoz drumskih tegljača za poluprikolice  potrošeno je 14 mil. dolara. Telefone za mrežu stanica smo uvezli za takođe 14 mil. dolara.  Poslednje mesto zauzima uvoz električnih provodnika, za napon=<1000 V, sa  13 mil. dolara. 

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u septembru 2016. godine veća je za 5,3% u odnosu na septembar 2015. godine, a u odnosu na prosek 2015. godine veća je za 6,5%. Industrijska proizvodnja u periodu januar-septembar 2016. godine, u poređenju sa istim periodom 2015. godine, veća je za 5,2%. >>>

Posmatrano po sektorima, u septembru 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015. godine zabeležena su sledeća kretanja:

• sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 15,2%,
• sektor Prerađivačka industrija –  rast od 3,7%, i
• sektor Rudarstvo – rast od 0,4%.

Podaci o industrijskoj proizvodnji – po namenskim grupama, u septembru 2016. godine, u odnosu na septembar prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji:  

• trajnih proizvoda za široku potrošnju (13,3%),
• intermedijarnih proizvoda, osim energije (12,0%),
• netrajnih proizvoda za široku potrošnju (9,6%),
• kapitalnih proizvoda (5,4%),

dok je pad zabeležen u proizvodnji:  

• energije (7,5%).

Obim industrijske proizvodnje u septembru 2016. godine, u odnosu na septembar 2015. godine, beleži:  

• rast kod 21 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 78%),
• pad kod 8 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 22%).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru 2016. godine, u odnosu na septembar 2015. godine, imale su: Snabdevanje el. energijom, gasom, parom i klimatizacija, Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za septembar 2016. u odnosu na avgust 2016. godine pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,4%, i da je za prerađivačku industriju ostvaren pad od 0,4%.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za septembar 2016. godine, u odnosu na prosek 2015. godine, za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 5,0%, a za prerađivačku industriju rast od 3,4%.

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar - avgust 2016. godine >>>

 

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-avgust 2016. godine iznosi:   

• 22338,4 miliona dolara – porast od  7,5% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 20010,7 miliona evra – porast od  7,3% u odnosu na isti period prethodne godine

Izvezeno je robe u vrednosti od 9734,9 mil. dolara, što čini rast od 9,5% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 12603,5 mil. dolara, što je za 6,0% više nego u istom periodu prethodne godine.

 

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 8719,7 miliona, i to je povećanje od 9,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 11291,0 miliona, što predstavlja povećanje od 5,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2868,5 mil. dolara, što čini smanjenje od 4,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2571,2 miliona, što je smanjenje od 4,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

 

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,2% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,8%. 

 

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,3%(4998,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 37,9% (3686,5) i oprema, 10,8% (1049,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,6 mil. dolara).

 

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,2% (6710,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,0% (2394,6), i oprema, 11,7% (1473,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,0% (2022,8 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1476,6 mil. dolara), Nemačka (1286,8), Bosna i Hercegovina (809,4), Rumunija (535,2) i Ruska Federacija (511,6).

 

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1623,5 mil. dolara), Italija (1315,3), Kina (1027,0), Ruska Federacija (1023,0) i Mađarska (584,0).

 

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1088,2 mil. dolara), električne mašine i aparati (786,4), povrće i voće (546,9), žitarice i proizvodi od njih (450,1) i pogonske mašine i uređaji (431,6). Izvoz ovih pet odseka čini 33,9% ukupnog izvoza.

 

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1289,1 mil. dolara), nafta i naftni derivati (709,3), električne mašine i aparati (554,0), industrijske mašine za opštu upotrebu (438,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (429,5), a njihov uvoz čini 27,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,1%.

 

U avgustu 2016. godineje izvezeno je  robe u vrednosti od 1149,4 miliona dolara, što čini povećanje od 13,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1549,8 miliona dolara,što je povećanje od  11,8%  u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1026,3 miliona evra, što čini povećanje od 12,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1385,2 miliona evra, što je povećanje od  10,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

 

Računato u dolarima, desezonirani indeks  avgust 2016 / jul 2016. godine pokazuje rast izvoza za 1,7% i rast  uvoza za 1,5%. Računato u evrima, desezonirani avgust 2016 / jul  2016. godine pokazuje rast izvoza za 0,9% i rast  uvoza za 2,0%.

 

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec  avgust:

 

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (49 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu cigareta koje sadrže duvan (27 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz pšenice u vrednosti od 23 mil. dolara; izvoz toplovaljanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima iznosio je 22 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 21mil. dolara; izvoz smrznutih malina vredeo je 20 mil. dolara; izvoz delova za rotacione mašine vredeo je 19 mil. dolara;  sledi izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 sa 17 mil. dolara; na pretposlednjem mestu je izvoz rafinisanog bakar, sa 16mil. dolara, a poslednje mesto zauzimaju generatori naizmenične struje, snage preko 750 kVA, sa takođe 16 mil. dolara.

 

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirovanafta (76 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (45 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su delovi i pribor  za motorna vozila (27 mil. dolara). Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 24 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 23 mil. dolara.  Uvoz prirodnog gasa vredeo je  20 mil. dolara, dok je uvoz gasnih ulja iznosio 19 mil. dolara. Rude gvožđa, aglomerisane smo uvezli za 18 mil. dolara, a uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja bio  je 16 mil. dolara.  Poslednje mesto zauzima uvoz rude bakra i  koncentrata  sa  14 mil. dolara. 

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u avgustu2016. godine veća je za 5,1% nego u avgustu2015. godine, a u odnosu na prosek 2015. godine veća je za 3,0%. Industrijska proizvodnja u periodu januar–avgust 2016. godine, u poređenju sa istim periodom 2015. godine, veća je za 5,3%. 

Posmatrano po sektorima, u avgustu 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015, zabeležena su sledeća kretanja:  

• sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 7,4%,
• sektor Rudarstvo – rast od 6,0%, i
• sektor Prerađivačka industrija – rast od 4,3%.  

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u avgustu 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015. godine, imale su: Proizvodnja električne energije, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, i Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa.  

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za avgust 2016. godine, u odnosu na jul 2016. godine pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,5% i da je za prerađivačku industriju ostvaren pad od 2,6%.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za avgust 2016. godine, u odnosu na prosek 2015. godine za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 4,7%, a za prerađivačku industriju rast od 4,0%.

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar - jul 2016. godine >>>

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-jul 2016. godine iznosi:  

• 19635,4 miliona dolara – porast od  6,9% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 17595,8 miliona evra – porast od  6,8% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 8583,7 mil. dolara, što čini rast od 9,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 11051,7 mil. dolara, što je za 5,2% više nego u istom periodu prethodne godine.

 

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7691,8 miliona, i to je povećanje od 8,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 9904,0 miliona, što predstavlja povećanje od 5,2% u odnosu na isti period prošle godine.

 

Deficit iznosi 2468,0 mil. dolara, što čini smanjenje od 6,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2212,2 miliona, što je smanjenje od 6,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

 

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,0%.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,1%(4385,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,3% (3284,7) i oprema, 10,6% (913,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,5 mil. dolara).

 

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,1% (5872,4 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,0% (2102,7), i oprema, 11,7% (1288,4). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,2% (1786,2 mil. dolara).

 

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1382,8 mil. dolara), Nemačka (1133,7), Bosna i Hercegovina (696,4), Rumunija (471,0) i Ruska Federacija (451,5).

 

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1424,0 mil. dolara), Italija (1199,5), Ruska Federacija (895,4), Kina (893,7) i Mađarska (514,9). 

 

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1033,5 mil. dolara), električne mašine i aparati (685,4), povrće i voće (475,4), žitarice i proizvodi od njih (402,6) i pogonske mašine i uređaji (374,9). Izvoz ovih pet odseka čini 34,6% ukupnog izvoza.

 

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1191,7 mil. dolara), nafta i naftni derivati (599,4), električne mašine i aparati (477,1), industrijske mašine za opštu upotrebu (380,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (369,2), a njihov uvoz čini 27,3% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,2%. 

 

Računato u dolarima, desezonirani indeks  jul 2016 / jun 2016. godine pokazuje pad izvoza za 2,9% i pad  uvoza za 7,8%. Računato u evrima, desezonirani jul 2016 / jun  2016. godine pokazuje pad izvoza za 1,9% i pad  uvoza za 8,0%.

 

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec  jul:

 

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3(48 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (34 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz cigareta koje sadrže duvan u vrednosti od 25 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa takođe 25  mil. dolara, koliko je iznosio i  izvoz pšenice;  izvoz toplovaljanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima iznosio je 22 mil. dolara; sledi izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 sa 20 mil. dolara; izvoz smrznutih malina vredeo je 19 mil. dolara;  na pretposlednjem mestu je izvoz generatora naizmenične struje, snage preko 750 kVA,  sa 16mil. dolara, a poslednje mesto zauzima rafinisani bakar  sa  takođe 16 mil. dolara.

 

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor  za motorna vozila (66 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Drugi po značaju je uvoz sirovenafte (53 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (40 mil. dolara). Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 22 mil. dolara.  Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 19  mil. dolara. Uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja bio  je 17 mil. dolara.  Uvoz gasnih ulja vredeo je 15 mil. dolara . Železničke i tramvajske vagone  smo uvezli za 14 mil. dolara. Uvoz prirodnog gasa vredeo je  13 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz rude gvožđa, aglomerisane  sa  11 mil. dolara. 

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u julu 2016. godine veća je za 0,7% nego u julu2015. godine, a u odnosu na prosek 2015. godine veća je za 2,7%. Industrijska proizvodnja u periodu januar–jul 2016. godine, u poređenju sa istim periodom 2015. godine, veća je za 5,4%. >>>

Posmatrano po sektorima, u julu 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015, zabeležena su sledeća kretanja:  

• sektor Prerađivačka industrija – rast od 5,2%,
• sektor Rudarstvo – rast od 3,7%, 
• sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – pad od 16,4%.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u julu 2016. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji:

dok je pad zabeležen u proizvodnji:   

• energije (7,3%).

Obim industrijske proizvodnje u julu 2016. godine, u odnosu na jul 2015, beleži:    

• rast kod 19 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 61%), a
• pad kod 10 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 39%).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u julu 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015. godine, imale su: Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, Proizvodnja derivata nafte, Proizvodnja duvanskih proizvoda, Proizvodnja prehrambenih proizvoda i Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.

 

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jul 2016. godine, u odnosu na jun 2016. godine pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 1,4% i da je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 1,8%.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jul 2016. godine, u odnosu na prosek 2015. godine za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 4,2%, a za prerađivačku industriju rast od 7,4%. 

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar - jun 2016. godine >>>

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-jun 2016. godine iznosi:

• 16852,2 miliona dolara – porast od  7,7% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 15083,8 miliona evra – porast od  7,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Republički zavoda za statistiku objavio je konačne podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar-decembar 2015. godine >>>

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – decembar 2015. godine iznosi: 

• 31589,1milion dolara – pad od  10,9% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 28428,5 miliona evra – poast od  6,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 12041,0 miliona, i to je povećanje od 7,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 16387,5 miliona, što predstavlja povećanje od 5,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 4831,3 mil. dolara, što čini smanjenje od 16,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 4346,4 miliona, što je povećanje od 0,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 73,5% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,1%. 

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 52,8%(7058,4 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,1% (5097,6) i oprema, 9,1% (1222,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (1,0 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,7% (10694,9 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,2% (3679,2), i oprema, 12,8% (2327,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 8,3% (1503,8 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2163,0 mil. dolara), Nemačka (1672,6), Bosna i Hercegovina (1172,1), Rumunija (745,6) i Ruska Federacija (724,8).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2256,3), Italija (1922,4 mil. dolara), Ruska Federacija (1748,5), Kina (1540,2) i Mađarska (866,9). 

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila),  Turskom, Švajcarskom,  Belgijom, Austrijom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1568,6 mil. dolara), električne mašine i aparati (1031,4), povrće i voće (764,0), žitarice i proizvodi od njih (639,6) i obojeni metali (563,1). Izvoz ovih pet odseka čini 34,1% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1929,0 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1206,9), električne mašine i aparati (781,4), industrijske mašine za opštu upotrebu (719,2),  i medicinski i farmaceutski proizvodi (639,0), a njihov uvoz čini 29,0% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 8,3%.  

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar-maj 2016. godine >>>

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar-mart 2016. godine >>>

• 7811,9 miliona dolara – porast od  4,3% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 7061,0 miliona evra – porast od  6,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar-februar 2016. godine >>>

• 4780,2 miliona dolara – porast od  3,0% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 4339,2 miliona evra – porast od  7,9% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 2099,5 mil. dolara, što čini rast od 7,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 2680,7 mil. dolara, što je za 0,5% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad  uvoza, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 1905,8 miliona, i to je povećanje od 12,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 2433,4 miliona, što predstavlja povećanje od 4,3% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 581,3 mil. dolara, što čini smanjenje od 22,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 527,6 miliona, što je smanjenje od 18,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,3% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,2%.

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u februaru 2016. godine veća je za 14,0% nego u februaru 2015. godine, a u odnosu na prosek 2015. godine manja je za 2,0%. Industrijska proizvodnja u periodu januar–februar 2016. godine, u poređenju sa istim periodom 2015. godine, veća je za 11,3%. >>>

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za januar 2016. godine >>>

Izvezeno je robe u vrednosti od 923,5 mil. dolara, što čini rast od 1,8% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 1168,9 mil. dolara, što je za 5,2% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad  uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 849,0 miliona, i to je povećanje od 9,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 1074,7 miliona, što predstavlja povećanje od 2,0% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 245,4 mil. dolara, što čini smanjenje od 24,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 225,6 miliona, što je smanjenje od 18,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,5%.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,2%(472,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 39,3% (363,1) i oprema, 9,5% (87,7). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,0 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 46,8% (547,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 14,5% (169,4), i oprema, 10,2% (119,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 28,5% (333,0 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (158,7 mil. dolara), Nemačka (132,6), Bosna i Hercegovina (68,8), Ruska Federacija (51,2) i Rumunija (34,2).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Ruska Federacija (145,8), Nemačka (129,2), Italija (115,1 mil. dolara), Kina (112,7) i Poljska (50,8).

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (126,4 mil. dolara), električne mašine i aparati (76,9), povrće i voće (54,3), obojeni metali (49,5) i proizvodi od kaučuka (41,3). Izvoz ovih pet odseka čini 37,7% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: nafta i naftni derivati (59,2), prirodni gas (58,1),  električne mašine i aparati (52,5), predivo, tkanine i tekstilni  proizvodi (32,4) i drumska vozila (32,2 mil. dolara), a njihov uvoz čini 20,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 28,5%.

Računato u dolarima, desezonirani indeks januar 2016 / decembar 2015. godine pokazuje porast izvoza za 8,0% i porast  uvoza za 4,3%. Računato u evrima, desezonirani indeks  januar 2016 / decembar 2015. godine pokazuje porast izvoza za 5,9% i porast  uvoza za 2,7%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec  januar:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3(47 mil. dolara);  drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (37 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3u vrednosti od 27 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 25 mil. dolara;  sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile (23 mil. dolara); izvoz smrznutih malina je iznosio 22 mil. dolara, koliko je bio i  izvoz rafinisanog bakra; izvoz  cigareta koje sadrže duvan iznosio je 18 mil. dolara;  sledi izvoz kukuruza sa 15mil. dolara; na poslednjem mestu je izvoz delova za rotacione električne mašine,  sa 13mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (54 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod.  Druga po značaju je sirova nafta (40 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su telefoni za mrežu stanica  (15 mil. dolara). Uvoz  železničkih i tramvajskih vagona  vredeo je takođe 15 mil. dolara.  Lekove za maloprodaju smo uvezli za 11 mil. dolara. Na uvoz uree u vodenom rastvoru ili ne potrošeno je takođe 11  mil. dolara. Rudu bakra i koncentrate smo uvezli za 9 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 8 mil. dolara. Sledi uvoz aluminijuma, sirovog, nelegiranog  (8 mil. dolara). Poslednje mesto zauzima uvoz gasnih ulja sa takođe skoro 8 mil. dolara. 

Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za januar – decembar 2015. godine >>>