31.
maj
2016.
Makroekonomska statistika
Spoljnotrgovinska robna razmena i industrijska proizvodnja
Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar-april 2016. godine >>>
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar - april 2016. godine iznosi:
- 10763,0 miliona dolara – porast od 6,8% u odnosu na isti period prethodne godine;
- 9668,4 miliona evra – porast od 7,0% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 4732,8 mil. dolara, što čini rast od 11,8% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 6030,2 mil. dolara, što je za 3,2% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 4251,2 miliona, i to je povećanje od 11,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 5417,2 miliona, što predstavlja povećanje od 3,4% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 1297,4 mil. dolara, što čini smanjenje od 19,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1166,1 milion, što je smanjenje od 19,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 78,5% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,5%.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,5% (2438,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,0% (1796,8) i oprema, 10,5% (497,5). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,3 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 52,5% (3168,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,5% (1174,9), i oprema, 11,3% (684,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,6% (1001,1 mil. dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (767,8 mil. dolara), Nemačka (645,9), Bosna i Hercegovina (387,5), Rumunija (250,8) i Ruska Federacija (243,7).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (769,9 mil. dolara), Italija (655,7), Ruska Federacija (508,9), Kina (495,9) i Mađarska (280,2).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,5% ukupne razmene.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (600,6 mil. dolara), električne mašine i aparati (374,8), povrće i voće (248,2), žitarice i proizvodi od njih (228,0) i obojeni metali (206,7). Izvoz ovih pet odseka čini 35,0% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (667,1 mil. dolara), nafta i naftni derivati (262,1), električne mašine i aparati (257,4), medicinski i farmaceutski proizvodi (196,9) i industrijske mašine za opštu upotrebu (196,6), a njihov uvoz čini 26,2% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,6%.
U aprilu 2016. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1317,2 miliona dolara, što čini povećanje od 19,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1628,1 miliona dolara,što je povećanje od 10,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1163,8 miliona evra, što čini povećanje od 13,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1438,4 miliona evra, što je povećanje od 5,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks april 2016 / mart 2016. godine pokazuje porast izvoza za 3,8% i porast uvoza za 5,2%. Računato u evrima, desezonirani indeks april 2016 / mart 2016. godine pokazuje porast izvoza za 4,3% i porast uvoza za 6,5%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec april:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3(58 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (50 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3u vrednosti od 34 mil. dolara; sledi izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 od 32 mil. dolara; izvoz kukuruza iznosio je 31 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 26 mil. dolara; izvoz cigareta koje sadrže duvan bio je 25 mil. dolara; izvoz smrznutih malina vredeo je 24 mil. dolara; na pretposlednjem mestu je izvoz generatora naizmenične struje, snage preko 750 kVA, sa 21mil. dolara, a poslednje mesto zauzimaju delovi za rotacione mašine sa 20 mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila (93 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (44 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste je sirovanafta (40 mil. dolara). Uvoz prirodnog gasa vredeo je 28 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 27 mil. dolara. Gasna ulja smo uvezli za 15 mil. dolara. Automobile, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 smo uvezli za 14 mil. dolara. Na uvoz turbomlaznih motora potrošeno je 12 mil. dolara. Poslednje mesto zauzimaju uvoz telefone za mrežu stanica i rude bakra i koncentrati sa po 11 mil. dolara.
Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar-mart 2016. godine >>>
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-mart 2016. godine iznosi:
- 7811,9 miliona dolara – porast od 4,3% u odnosu na isti period prethodne godine;
- 7061,0 miliona evra – porast od 6,2% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 3412,3 mil. dolara, što čini rast od 9,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 4399,6 mil. dolara, što je za 0,7% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 3084,4 miliona, i to je povećanje od 11,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 3976,6 miliona, što predstavlja povećanje od 2,6% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 987,2 mil. dolara, što čini smanjenje od 20,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 892,2 miliona, što je smanjenje od 18,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 77,6% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 71,6%.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,6%(1760,4 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,2% (1302,8) i oprema, 10,2% (348,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,1 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 52,4% (2306,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,6% (816,6), i oprema, 11,5% (507,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 17,5% (768,0 mil. dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (562,3 mil. dolara), Nemačka (466,2), Bosna i Hercegovina (275,4), Ruska Federacija (180,7) i Rumunija (176,8).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (560,2 0 mil. dolara), Italija (468,0), Ruska Federacija (392,6), Kina (387,2) i Mađarska (200,4).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Slovačkom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Velikom Britanijom i Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Nemačkom, Mađarskom, Belgijom, Francuskom i dr. zemljama.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (439,4 mil. dolara), električne mašine i aparati (271,1), povrće i voće (181,0), žitarice i proizvodi od njih (165,0) i obojeni metali (152,4). Izvoz ovih pet odseka čini 35,4% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (467,7 mil. dolara), nafta i naftni derivati (192,8), električne mašine i aparati (187,1), prirodni gas (142,6) i industrijske mašine za opštu upotrebu (142,1), a njihov uvoz čini 25,7% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 17,5%.
U martu 2016. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1309,2 miliona dolara, što čini povećanje od 10,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1716,0 miliona dolara,što je povećanje od 2,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1175,2 miliona evra, što čini povećanje od 8,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1540,6 miliona evra, što je identično u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u martu 2016. godine veća je za 8,8% nego u martu 2015. godine, a u odnosu na prosek 2015. godine veća je za 9,5%. Industrijska proizvodnja u periodu januar–mart 2016. godine, u poređenju sa istim periodom 2015. godine, veća je za 10,5%
>>>
Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za period januar-februar 2016. godine >>>
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-februar 2016. godine iznosi:
- 4780,2 miliona dolara – porast od 3,0% u odnosu na isti period prethodne godine;
- 4339,2 miliona evra – porast od 7,9% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 2099,5 mil. dolara, što čini rast od 7,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 2680,7 mil. dolara, što je za 0,5% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad uvoza, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 1905,8 miliona, i to je povećanje od 12,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 2433,4 miliona, što predstavlja povećanje od 4,3% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 581,3 mil. dolara, što čini smanjenje od 22,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 527,6 miliona, što je smanjenje od 18,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 78,3% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,2%.
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u februaru 2016. godine veća je za 14,0% nego u februaru 2015. godine, a u odnosu na prosek 2015. godine manja je za 2,0%. Industrijska proizvodnja u periodu januar–februar 2016. godine, u poređenju sa istim periodom 2015. godine, veća je za 11,3%. >>>
Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za januar 2016. godine >>>
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar 2016. godine iznosi:
- 2092,4 miliona dolara – pad od 2,2% u odnosu na isti period prethodne godine;
- 1923,7 miliona evra – porast od 5,0% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 923,5 mil. dolara, što čini rast od 1,8% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 1168,9 mil. dolara, što je za 5,2% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 849,0 miliona, i to je povećanje od 9,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 1074,7 miliona, što predstavlja povećanje od 2,0% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 245,4 mil. dolara, što čini smanjenje od 24,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 225,6 miliona, što je smanjenje od 18,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,5%.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,2%(472,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 39,3% (363,1) i oprema, 9,5% (87,7). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,0 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 46,8% (547,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 14,5% (169,4), i oprema, 10,2% (119,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 28,5% (333,0 mil. dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (158,7 mil. dolara), Nemačka (132,6), Bosna i Hercegovina (68,8), Ruska Federacija (51,2) i Rumunija (34,2).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Ruska Federacija (145,8), Nemačka (129,2), Italija (115,1 mil. dolara), Kina (112,7) i Poljska (50,8).
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (126,4 mil. dolara), električne mašine i aparati (76,9), povrće i voće (54,3), obojeni metali (49,5) i proizvodi od kaučuka (41,3). Izvoz ovih pet odseka čini 37,7% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: nafta i naftni derivati (59,2), prirodni gas (58,1), električne mašine i aparati (52,5), predivo, tkanine i tekstilni proizvodi (32,4) i drumska vozila (32,2 mil. dolara), a njihov uvoz čini 20,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 28,5%.
Računato u dolarima, desezonirani indeks januar 2016 / decembar 2015. godine pokazuje porast izvoza za 8,0% i porast uvoza za 4,3%. Računato u evrima, desezonirani indeks januar 2016 / decembar 2015. godine pokazuje porast izvoza za 5,9% i porast uvoza za 2,7%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec januar:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3(47 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (37 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3u vrednosti od 27 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 25 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile (23 mil. dolara); izvoz smrznutih malina je iznosio 22 mil. dolara, koliko je bio i izvoz rafinisanog bakra; izvoz cigareta koje sadrže duvan iznosio je 18 mil. dolara; sledi izvoz kukuruza sa 15mil. dolara; na poslednjem mestu je izvoz delova za rotacione električne mašine, sa 13mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (54 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Druga po značaju je sirova nafta (40 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su telefoni za mrežu stanica (15 mil. dolara). Uvoz železničkih i tramvajskih vagona vredeo je takođe 15 mil. dolara. Lekove za maloprodaju smo uvezli za 11 mil. dolara. Na uvoz uree u vodenom rastvoru ili ne potrošeno je takođe 11 mil. dolara. Rudu bakra i koncentrate smo uvezli za 9 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 8 mil. dolara. Sledi uvoz aluminijuma, sirovog, nelegiranog (8 mil. dolara). Poslednje mesto zauzima uvoz gasnih ulja sa takođe skoro 8 mil. dolara.
Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za januar – decembar 2015. godine >>>
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – decembar 2015. godine iznosi:
- 31581,4 miliona dolara – pad od 10,9% u odnosu na isti period prethodne godine;
- 28421,2 miliona evra – porast od 6,6% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 13365,2 mil. dolara, što čini pad od 10,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 18216,2 mil. dolara, što je za 11,6% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 12028,4 miliona, i to je povećanje od 7,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 16392,8 miliona, što predstavlja povećanje od 5,8% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 4851,0 mil. dolara, što čini smanjenje od 15,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 4364,4 miliona, što je povećanje od 0,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 73,4% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,0%.
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,3% (10445,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,1% (3486,4), i oprema, 11,8% (2153,0). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,7% (2131,1 mil. dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2163,0 mil. dolara), Nemačka (1672,5), Bosna i Hercegovina (1171,9), Rumunija (745,5) i Ruska Federacija (724,8).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2256,3), Italija (1923,4 mil. dolara), Ruska Federacija (1748,5), Kina (1540,6) i Mađarska (867,4).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,8% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1734,9 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 2485,8 a uvoz 750,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 331,0%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Švajcarskom, Austrijom, Belgijom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1569,1 mil. dolara), električne mašine i aparati (1031,4), povrće i voće (764,0), žitarice i proizvodi od njih (638,1) i obojeni metali (563,1). Izvoz ovih pet odseka čini 34,2% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1828,6 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1190,3), električne mašine i aparati (770,0), industrijske mašine za opštu upotrebu (684,1) i prirodni gas (617,6), a njihov uvoz čini 27,9% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 11,7%.
U decembru 2015. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1072,0 miliona dolara, što čini pad od 9,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1613,5 miliona dolara,što je pad od 7,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 986,9 miliona evra, što čini povećanje od 3,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1484,6 miliona evra, što čini povećanje od 4,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks decembar 2015 / novembar 2015. godine pokazuje neznatan pad izvoza za 0,02% i pad uvoza za 1,2%. Računato u evrima, desezonirani indeks decembar 2015 / novembar 2015. godine pokazuje porast izvoza za 0,2% i pad uvoza za 0,9%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec decembar:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3(45 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (33 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3u vrednosti od 24 mil. dolara; sledi izvoz smrznutih malina (23 mil. dolara); izvoz svežih jabuka je iznosio 22 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 20 mil. dolara; sledi izvoz kukuruza sa 19mil. dolara; izvoz delova za rotacione električne mašine iznosio je 18 mil. dolara, koliko je bio i izvoz novih spoljnih guma za automobile; na poslednjem mestu je izvoz cigareta koje sadrže duvan, sa takođe 18mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (79 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (73 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (46 mil. dolara). Lekove za maloprodaju smo uvezli za 34 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 22 mil. dolara. Uvoz telefona za mrežu stanica vredeo je 21 mil. dolara. Sledi uvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 (18 mil. dolara). Gasna ulja smo uvezli za 16 mil. dolara. Na uvoz uree u vodenom rastvoru ili ne potrošeno je takođe 16 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz soje u zrnu sa 11 mil. dolara.
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u decembru 2015. godine veća je za 11,0% nego u decembru 2014. godine, a u odnosu na prosek 2014. godine veća je za 18,3%. Industrijska proizvodnja u 2015. godini, u poređenju sa 2014. godinom, veća je za 8,2%.
Posmatrano po sektorima, u decembru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014., zabeležena su sledeća kretanja:
- Sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 44,5%,
- Rudarstvo – rast od 37,0%,
- Sektor Prerađivačka industrija – rast od 0,6%.
Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u decembru 2015. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji:
- energije (37,2%)
- intermedijarnih proizvoda, osim energije (13,6%), i
- trajnih proizvoda za široku potrošnju (8,9%),
dok je pad zabeležen u proizvodnji:
- kapitalnih proizvoda (4,7%), i
- netrajnih proizvoda za široku potrošnju (7,6%).
Obim industrijske proizvodnje u decembru 2015. godine, u odnosu na decembar 2014., godine beleži:
- rast kod 19 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 64%), a
- pad kod 10 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 36%).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, imale su: Proizvodnja električne energije, Eksploatacija uglja, Proizvodnja proizvoda od gume i plastike, Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje 2015. godini, u odnosu na 2014. godinu, imale su: Proizvodnja električne energije, Eksploatacija uglja, Proizvodnja duvanskih proizvoda, Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, i Proizvodnja osnovnih metala.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za decembar 2015, u odnosu na novembar 2015, pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,6% i da je za prerađivačku industriju ostvaren pad od 1,9%.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za decembar 2015. godine, u odnosu na prosek 2014, za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 10,6%, a za prerađivačku industriju rast od 3,3%.
Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za januar – novembar 2015. godine
>>>
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – novembar 2015. godine iznosi:
- 28908,0 miliona dolara – pad od 11,1% u odnosu na isti period prethodne godine;
- 25960,8 miliona evra – porast od 6,9% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 12308,5 mil. dolara, što čini pad od 9,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 16599,5 mil. dolara, što je za 12,0% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 11055,5 miliona, i to je povećanje od 8,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14905,3 miliona, što predstavlja povećanje od 5,8% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 4290,9 mil. dolara, što čini smanjenje od 17,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3849,9 miliona, što je smanjenje od 0,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 74,1% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,4%.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,1%(6541,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,0% (4675,1) i oprema, 8,9% (1091,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,9 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,7% (9749,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,1% (3168,0), i oprema, 12,0% (1990,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,2% (1691,0 mil. dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2016,5 mil. dolara), Nemačka (1553,5), Bosna i Hercegovina (1077,9), Rumunija (701,3) i Ruska Federacija (658,1).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2061,7), Italija (1758,9 mil. dolara), Ruska Federacija (1635,1), Kina (1393,4) i Mađarska (799,7).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,0% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1587,5 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 2277,4 a uvoz 689,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 330,1%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Švajcarskom, Austrijom, Belgijom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1449,5 mil. dolara), električne mašine i aparati (950,5), povrće i voće (692,6), žitarice i proizvodi od njih (589,5) i obojeni metali (528,6). Izvoz ovih pet odseka čini 34,2% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1657,5 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1083,4), električne mašine i aparati (739,2), industrijske mašine za opštu upotrebu (627,4) i prirodni gas (564,1), a njihov uvoz čini 28,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 10,2%.
U novembru 2015. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1082,2 miliona dolara, što čini pad od 5,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1473,5 miliona dolara,što je pad od 4,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 999,6 miliona evra, što čini povećanje od 8,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1360,0 miliona evra, što čini povećanje od 9,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks novembar 2015 / oktobar 2015. godine pokazuje pad izvoza za 3,0% i pad uvoza za 8,3%. Računato u evrima, desezonirani indeks novembar 2015 / oktobar 2015. godine pokazuje pad izvoza za 0,5% i pad uvoza za 4,8%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec novembar:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (41 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu dizel automobila, snage do 1500 cm3(36 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz smrznutih malina u vrednosti od 28 mil. dolara; izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 22 mil. dolara; izvoz delova za rotacione električne mašine iznosio je 21 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 21 mil. dolara; izvoz svežih jabuka je iznosio 18 mil. dolara; sledi izvoz cigareta koje sadrže duvan sa 17mil. dolara, koliko je bio i izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3; na poslednjem mestu je izvoz rafinisanog bakra, sa 15mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribora za motorna vozila (59 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz sirove nafte (54 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (42 mil. dolara). Lekove za maloprodaju smo uvezli za 30 mil. dolara. Na uvoz delova za rotacione električne mašine potrošeno je 28 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 25 mil. dolara. Sledi uvoz ruda bakra i koncentrata (18 mil. dolara). Uvoz telefona za mrežu stanica vredeo je 17 mil. dolara. Gasna ulja smo uvezli za 15 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 sa 12 mil. dolara.
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u januaru 2016. godine veća je za 8,3% u odnosu na januar 2015. godine, a u odnosu na prosek 2015. godine manja je za 9,8%.
>>>
Posmatrano po sektorima, u januaru 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015. godine zabeležena su sledeća kretanja:
- sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 23,7%,
- sektor Rudarstvo – rast od 8,3%, i
- sektor Prerađivačka industrija – rast od 2,1%.
Podaci o industrijskoj proizvodnji – po namenskim grupama, u januaru 2016. godine, u odnosu na januar prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji:
- energije, za 19,5%,
- trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 9,6% i
- intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 6,7%,
dok je pad zabeležen u proizvodnji
- kapitalnih proizvoda, za 3,0%, i
- netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 2,2%.
Obim industrijske proizvodnje u januaru 2016. godine, u odnosu na januar 2015. godine, beleži:
- rast kod 21 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 67%),
- pad kod 8 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 33%).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u januaru 2016. godine, u odnosu na januar 2015. godine, imale su: Proizvodnja električne energije, Proizvodnja duvanskih proizvoda, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Eksploatacija uglja, i Proizvodnja proizvoda od gume i plastike.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za januar 2016. u odnosu na decembar 2015. godine pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,9%, i da je za Prerađivačku industriju ostvaren rast od 3,6%.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za januar 2016. godine, u odnosu na prosek 2015. godine, za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 3,3%, a za Prerađivačku industriju rast od 1,7%.
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u novembru 2015. godine veća je za 11,7% nego u novembru 2014. godine, a u odnosu na prosek 2014. godine veća je za 16,6%. Industrijska proizvodnja u periodu januar–novembar 2015. godine, u poređenju sa istim periodom 2014. godine, veća je za 7,9%.
Posmatrano po sektorima, u novembru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014., zabeležena su sledeća kretanja:
- Sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 31,8%,
- Rudarstvo – rast od 23,3%, i
- Sektor Prerađivačka industrija – rast od 5,8%.
dok je pad zabeležen u proizvodnji:
- kapitalnih proizvoda (1,5%).
Obim industrijske proizvodnje u novembru 2015. godine, u odnosu na novembar 2014., godine beleži:
- rast kod 22 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 71%), a
- pad kod 7 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 29%).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u novembru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, imale su: Proizvodnja električne energije, Eksploatacija uglja, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Ostale prerađivačke delatnosti, i Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za novembar 2015, u odnosu na oktobar 2015, pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 2,2% i da je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 1,5%.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za novembar 2015. godine, u odnosu na prosek 2014., za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 9,9%, a za prerađivačku industriju rast od 5,7%.
Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50) koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije. Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u novembru 2015. godine, u odnosu na prosek 2014. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje veća je za 16,2%, a kod prerađivačke industrije veća je za 11,2%.
Podaci o industrijskoj proizvodnji u 2015. godini biće objavljivani poslednjeg radnog dana u mesecu i odnosiće se na prethodni mesec.
Republički zavoda za statistiku objavio je podatke o ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Republike Srbije za januar – oktobar 2015. godine -
OVDE
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – oktobar 2015. godine iznosi:
- 26338,3 miliona dolara – pad od 11,7% u odnosu na isti period prethodne godine;
- 23588,8 miliona evra – porast od 6,6% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 11222,2 mil. dolara, što čini pad od 10,3% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 15116,1 mil. dolara, što je za 12,7% manje nego u istom periodu prethodne godine. Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 10052,2 miliona, i to je povećanje od 8,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 13536,6 miliona, što predstavlja povećanje od 5,4% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 3893,9 mil. dolara, što čini smanjenje od 18,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3484,4 miliona, što je smanjenje od 2,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 74,2% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,3%.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,3%(5976,0 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,0% (4261,6) i oprema, 8,8% (983,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,8 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,4% (8979,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,9% (2860,9), i oprema, 12,1% (1827,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 9,6% (1448,6 mil. dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1864,8 mil. dolara), Nemačka (1397,4), Bosna i Hercegovina (991,0), Rumunija (651,7) i Ruska Federacija (596,4).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1877,5), Italija (1608,0 mil. dolara), Ruska Federacija (1488,7), Kina (1263,3) i Mađarska (720,9).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,1% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1448,4 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 2080,0 a uvoz 631,6 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 329,3%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Švajcarskom, Belgijom, Austrijom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1346,0 mil. dolara), električne mašine i aparati (855,9), povrće i voće (615,2), žitarice i proizvodi od njih (546,4) i obojeni metali (482,3). Izvoz ovih pet odseka čini 34,3% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1520,3 mil. dolara), nafta i naftni derivati (1001,2), električne mašine i aparati (670,6), industrijske mašine za opštu upotrebu (578,5) i prirodni gas (517,0), a njihov uvoz čini 28,4% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 9,7%.
U oktobru 2015. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1174,8 miliona dolara, što čini pad od 6,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1660,2 miliona dolara,što je pad od 6,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1046,1 miliona evra, što čini povećanje od 6,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1477,4 miliona evra, što čini povećanje od 5,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks oktobar 2015 / septembar 2015. godine pokazuje rast izvoza za 3,6% i rast uvoza za 5,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks oktobar 2015 / septembar 2015. godine pokazuje rast izvoza za 4,5% i rast uvoza za 5,4%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec oktobar:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (42 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu dizel automobila, snage do 1500 cm3(40 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz smrznutih malina u vrednosti od 32 mil. dolara; izvoz delova za rotacione električne mašine iznosio je 28 mil. dolara; izvoz novih spoljnih guma za automobile bio je 24 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 22 mil. dolara, koliko je iznosio i izvoz cigareta koje sadrže duvan; izvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 vredeo je 19 mil. dolara; sledi izvoz hula hop čarapa sa 17mil. dolara; na poslednjem mestu je izvoz delova za sedišta, sa 16mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je naš prvi uvozni proizvod sirova nafta (84 mil. dolara). Drugi po značaju je uvoz delova i pribora za motorna vozila (69 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (34 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli za 31 mil. dolara. Na uvoz delova za rotacione električne mašine potrošeno je 26 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 iznosio je 22 mil. dolara. Sledi uvoz gasnih ulja (17 mil. dolara). Uvoz telefona za mrežu stanica vredeo je takođe 17 mil. dolara. Električnu energiju smo uvezli za 16 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz ulja za podmazivanje sa 11 mil. dolara.
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u oktobru 2015. godine veća je za 7,8% nego u oktobru 2014. godine, a u odnosu na prosek 2014. godine veća je za 17,8%. Industrijska proizvodnja u periodu januar–oktobar 2015. godine, u poređenju sa istim periodom 2014. godine, veća je za 7,6%. -
OVDE
Posmatrano po sektorima, u oktobru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014., zabeležena su sledeća kretanja:
- Sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 28,3%,
- Rudarstvo – rast od 10,9%, i
- Sektor Prerađivačka industrija – rast od 3,2%.
Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u oktobru 2015. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji:
- energije (24,2%),
- intermedijarnih proizvoda, osim energije (6,4%),
- trajnih proizvoda za široku potrošnju (5,5%), i
- kapitalnih proizvoda (3,1%),
dok je pad zabeležen u proizvodnji:
- netrajnih proizvoda za široku potrošnju (2,5%).
Obim industrijske proizvodnje u septembru 2015. godine, u odnosu na septembar 2014., godine beleži:
- rast kod 19 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 68%), a
- pad kod 10 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 32%).
Obim industrijske proizvodnje u oktobru 2015. godine, u odnosu na oktobar 2014., godine beleži:
- rast kod 17 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 63%), a
- pad kod 12 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 37%).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u oktobru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, imale su: Proizvodnja električne energije, Eksploatacija uglja, Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, Ostale prerađivačke delatnosti, i Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2015, u odnosu na septembar 2015, pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,6% i da je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 0,8%.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2015. godine, u odnosu na prosek 2014, za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 7,1%, a za prerađivačku industriju rast od 3,9%.
Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50) koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije. Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u oktobru 2015. godine, u odnosu na prosek 2014. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje veća je za 17,2%, a kod prerađivačke industrije veća je za 15,8%.
Copyright © 2025, Commercium
Built by: M.G.soft
